Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Cigla u zidu – kako pripadnici generacije Z zamišljaju svoju karijeru

Istraživanje
Srpska ekonomija

Pripadnicima Generacije Z digitalne tehnologije predstavljaju koristan alat za nalaženje rešenja za sve probleme, što ne čudi jer su uz ove tehnologije odrasli. Kako pripadnici Generacije Z zamišljaju svoju karijeru, da li maštaju o radu u velikoj kompaniji ili više vole nezavisnost, šta očekuju na radnom mestu – pitanja su koja sve više okupiraju kompanije.

U želji da sazna odgovore, Nestlé Srbija je pozvao studente i mlade diplomce da na sajtu kompanije u formi imejla budućem poslodavcu podele svoja razmišljanja na temu karijere i idealnog radnog mesta. Saznanja će pomoći ovoj, ali i drugim kompanijama, da se približe i pruže podršku generaciji koja će zauzimati sve veći procenat u ukupnom broju zaposlenih. U jednom skorijem istraživanju u SAD, čak 79 odsto anketiranih rukovodilaca nazvalo ih je generacijom sa kojom je najizazovnije saradjivati.

Ispunjenost bez „pregorevanja“
Iako ne postoji sasvim precizna podela, Generaciju Z čine mladi rođeni između 1997. i 2012. godine. „Dženzeri“, dakle, danas imaju između 12 i 26 godina i odrastaju u svetu koji se u socijalno-ekonomskom smislu brzo menja, sa tehnološkim napretkom bez presedana. Čuvena pesma Pink Flojda „Još jedna cigla u zidu“ (Another Brick in the Wall) bila je himna njihovih roditelja, a kroz njenu prizmu danas možemo posmatrati kako nove generacije vide svoju karijeru u eri definisanoj inovacijama i neizvesnošću.

Jasno je da su mladi svesni neophodnosti obrazovanja u ekonomiji koja se sve više zasniva na znanju, ali imaju snažnu želju za obrazovanjem koje je relevantno. Oni teže da budu opremljeni prilagodljivim veštinama koje prevazilaze tradicionalne uloge u poslu i podstiču kreativno razmišljanje, čime razbijaju kalup da budu samo „cigle“ u nefleksibilnom sistemu. Dok su prethodne generacije posao od 9 do 5 prihvatale bez pogovora, pa čak i veličale kult produktivnosti, Generacija Z traži nove modele rada koji će im doneti osećaj ispunjenosti bez „izgaranja“. Preferiraju karijere koje zadovoljavaju njihovu želju za balansom između posla i privatnog života i ostavljaju im prostora da se bave hobijima i posvete svoje vreme drugim aktivnostima. Posao na daljinu, freelance i preduzetništvo za njih su načini da sruše zidove tradicionalnih kancelarijskih prostora, dok im ekspanzija društvenih mreža i ličnih blogova omogućava da pokažu svoje talente i veštine – da nisu samo još jedna obična „cigla u zidu“

„Dženzerima“ posao ne znači samo finansijsku stabilnost. To je i put za lični rast, razvoj i društveni uticaj. Oni teže karijerama koje su u skladu sa njihovim vrednostima i omogućavaju im da se pozabave pitanjima kao što su društveno odgovorne teme, održiv razvoj.

Inovativni i prilagodljivi
A šta na to kažu poslodavci? U već pomenutom istraživanju, kao glavni izazovi ističu se nedostatak tehnoloških veština, truda i motivacije. Pohvalili su njihovu inovativnost i prilagodljivost, kao i to što se ne ustručavaju da iznesu nove ideje i ospore status kvo. Komunikacione veštine su nešto u čemu bi mogli mnogo da napreduju, jer iako su eksperti za digitalne alate, „tanki“ su u interakcijama licem u lice.

Upravo to je jedan od razloga zašto su komunikacija i ostale slične veštine predmet radionica u okviru plaćene prakse za studente Summer’s Cool, koju Nestlé Srbija organizuje svakog leta. Zaključno sa ovom godinom, više od 40 studenata i diplomaca je prošlo ovaj program, kojim Nestlé pruža podršku mladima da poboljšaju svoje poslovne veštine i šanse za zaposlenje. 

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču