Ekonomska kriza, uspon populizma i pad Evrope
Stari kontinent danas
Piše: prof. dr Ognjen Radonjić
Da li će 2017. biti godina populizma, ostaje da se vidi. Prethodne godine zapadna civilizacija je doživela dva snažna udara: Donald Tramp je pobedio na predsedničkim izborima u Americi,
dok je Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) na junskom referendumu izglasalo napuštanje Evropske unije (EU). Istovremeno je na decembarskim predsedničkim izborima u Austriji proevropski kandidat Aleksander van der Belen u drugom krugu odneo pobedu nad Norbertom Hoferom, kandidatom ekstremne desnice.
Na martovskim parlamentarnim izborima tekuće godine u Holandiji proevropska Narodna stranka za slobodu i demokratiju Marka Rutera osvojila je više mesta nego što je bilo predviđeno,dok je ekstremno desničarska Stranka za slobodu Gerta Vildersa osvojila manje mesta od predviđenog, ali je svejedno povećala svoju zastupljenost u holandskom parlamentu. U Francuskoj je na predsedničkim izborima u maju tekuće godine, uz jasne signale o kontinuiranom jačanju desnice, pobedu odneo proevropski kandidat Emanuel Makron. Naime, na predsedničkim izborima u aprilu 2002. Žan Mari le Pen, osnivač i vođa radikalne desničarske partije Nacionalni front, u prvom krugu je osvojio 17%, a u drugom krugu 18% glasova. Svega petnaest godina kasnije, njegova ćerka Marin le Pen, takođe kandidatkinja Nacionalnog fronta, na predsedničkim izborima je u prvom krugu osvojila 21,3%, a u drugom 35% glasova (blizu 12 miliona).
Ostali naslovi
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
