Početni integrativni procesi i prateći politički sukobi

Pravilna dijagnoza uzroka tekuće ekonomske i političke krize u Evropskoj uniji i evrozoni zahteva da se krene od početka, od samog nastanka po mnogo čemu jedinstvenog civilizacijskog projekta. Vizija ujedinjene Evrope prvo se javila u nacrtu manifesta Ka slobodnoj i ujedinjenoj Evropi Altijera Spinelija i Ernesta Rosija, zarobljenika fašističkog
režima Benita Musolinija, napisanog tokom njihovih zatvorskih dana na ostrvu Ventotene. U tom nacrtu Evropa je zamišljena kao mesto gde će se tradicionalni saveznici i neprijatelji udružiti kako se „stare apsurdnosti” u kojima je Stari kontinent grcao vekovima nikada više ne bi ponovile, čime bi se stvorio „momenat za slobodnu i ujedinjenu Evropu”.

Nakon završetka Drugog svetskog rata, najkrvavijeg sukoba u istoriji čovečanstva, sa preko 55 miliona žrtava i višestruko većim brojem ranjenih, najvažnija briga evropskih političkih vođa bila je kako uspostaviti dugoročan mir, što je, na prvom mestu, bio preduslov za ekonomski oporavak, a potom i prosperitet i razvoj. Britanski premijer Vinston Čerčil je, poput Spinelija i Rosija, u svom čuvenom govoru na Ciriškom univerzitetu 19. septembra 1946. video rešenje u kreiranju jedinstvene evropske porodice: „Danas želim da vam govorim o evropskoj tragediji. (...) Ipak postoji lek, koji će, ukoliko na spontan način bude prihvaćen od većine stanovnika mnogih zemalja, kao nekim čudom transformisati celu scenu i učiniti da cela Evropa, ili bar njen veći deo, bude slobodna i srećna kao što je to Švajcarska danas. Koji je to neprikosnoveni lek? To je rekonstrukcija evropske familije ili njenog što većeg dela i obezbeđenje strukture koja će joj omogućiti da dugo živi u miru, sigurnosti i slobodi. Moramo sagraditi jednu vrstu Sjedinjenih Država Evrope. (...) Prvi korak u rekonstrukciji evropske familije mora biti partnerstvo između Francuske i Nemačke.” Nije suvišno istaći da Čerčil nije smatrao da Velika Britanija treba da bude deo ove jedinstvene porodice.