U službi građana
Srpska ekonomija u glavnom gradu Austrije
Piše: Ljiljana Staletović
Bečlije vole da se našale na račun svog grada, ali i poznatog sugrađanina Johana Štrausa mlađeg, autora popularnog valcera Na lepom plavom Dunavu, pa kažu da je kompozitor verovatno bio daltonista. Istina, Dunav više nije tako plav kao pre 150 godina, kad je nastao najizvođeniji valcer na svetu, ali je Beč, kako tada, tako i danas, najprivlačniji evropski grad.
U vreme kad je premijerno izveden dunavski valcer, 15. februara 1867, carski Beč je bio i prestonica evropske muzike. Danas je 10. po veličini grad Evropske unije i sedište mnogih međunarodnih institucija. I privlačan je, kako za turiste tako i za privrednike, koji tu otvaraju svoje firme, a među njima je veliki broj Srba.
Glavni grad Republike Austrije osmu godinu zaredom je prvi među dvesta trideset i jednim na Mercerovoj listi svetskih gradova koji su najbolji za život. Srpska ekonomija potražila je odgovor na pitanje šta je to što Beč razlikuje od ostalih svetskih metropola, ko je i na koji način zaslužan za to i kako se Srbi snalaze u njemu.
Interne analize Magistratskog odeljenja za ekonomiju, rad i statistiku, zaduženog za privredu Beča, tržište rada i analize na osnovu kojih se daju preporuke političarima kako da donose nove odluke, koje se rade svake pete godine, pokazuju da je od 8.000 anketiranih Bečlija 97 odsto vrlo zadovoljno stanovanjem, javnim prevozom, školstvom…
Ostali naslovi
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
Srpska ekonomija
