Elitu celu skupili u švajcarskom selu

Prva vest u celom svetu protekle nedelje je da je jedno malo alpsko mesto ugostilo najvažnije ljude biznisa i politike. U Davosu, na istoku Švajcarske ,oni su se tradicionalno okupili da u nekoliko dana razmotre aktuelne svetske probleme. Razgovaralo se o trgovini, zaštiti životne okoline, borbi protiv terorizma, poreskim sistemima i konkurentnosti. Tako je već 47 godina, zahvaljući Klausu Švabu, nemačkom inženjeru i ekonomisti. On je 1971. zamislio da se na ovom mestu održava najpoznatiji Svetski ekonomski forum. Svaki dan proveden u Davosu košta mnogo, ali zbog prilike da se na jednom mestu ostvare kontakti sa najuticajnijim ljudima na svetu, za mnoge učesnike „vredi svaku paru“.

Ove godine najvažnija tema u Davosu bila je „zajednička budućnost u rascepkanom svetu“ a najvažniji gost je bio američki predsednik Donald Tramp. Pored njega u radu Foruma učestvovalo je još 70 šefova država i vlada, ali i mnogi direktori najvećih svetskih kompanija i banaka.U Davosu su bili prisutni i šefovi 40 najvažnijih međunarodnih organizacija, kao što su Ujedinjene Nacije,Svetska banka ili Grinpis. Evropa je bila u „najjačem“ sastavu: nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron, britanska premijerka Tereza Mej i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker učestvovali su u radu Foruma.Iz razgovora koji su se vodili na preko 400 sesija čulo se snažno zalaganje za slobodnu trgovinu, konkurentnost i dalje integracije na ekonomskom planu. Posebno je u izlaganjima lidera Nemačke i Francuske primetno da je evropska ideja još jača, a Unija i dalje okosnica njihove politike. Bilo je i drugih mišljenja.Stavovi predsednika SAD izneti u Davosu, tumače se kao protekcionistički i antiglobalistički.To je praktično nastavak njegove politike „Amerika prvo“. Činjenica je da je on taj stav ublažio u razgovorima sa brojnim investitorima u Davosu koje je pozvao da ulažu u SAD, dopunivši ga izjavom da to ne znači i „Amerika sama“.

Region Balkana je bio zastupljen na ovom samitu na najvišem nivou. Naš večiti problem „zajednička budućnost u rascepkanom regionu“ potpuno se uklopio u temu ovogodišnjeg Foruma u Davosu. Svi lideri balkanskih država uzeli su učešća u panel diskusijama. Bilo je dosta bilateralnih susreta, a jedan od najvažnijih za nas imali su predsednici Srbije i Albanije. Po saopštenjima koja su usledila politička neslaganja su bila u drugom planu, a u fokusu su bili zajednički ekonomski interesi. Razgovaralo se o uklanjanju barijera u trgovini, kulturi i nauci.

U Davosu su pregovarali i makedonski premijer Zaev i grčki premijer Cipras. Zaključci ovog sastanka ukazuju da je moguće, uz obostrane ustupke, doći do kompromisa u političkom konfliktu dve zemlje.

Bilo je još mogućnosti za dijalog kroz različite panele i diskusije. Jedan od najvažnijiih za region je bio „Ubrzanje dugoročnog razvoja zapadnog Balkana“. Zajednički stav svih učesnika je da su „duboko i iskreno posvećeni evropskim integracijama i da dele evropske vrednosti i ideju dugoričnog mira, prosperiteta i stabilnosti“.Konsenzus o Zapadnom Balkanu „bez konflikta i sa više saradnje“ bio je prilika da se pokrenu i razgovori o ideji zajedničkog tržišta.  Ono bi moglo da privuče duplo više stranih investicija nego što je to sada slučaj i za ovu ideju ima podrške regionalnih lidera, pre svih iz Srbije i Albanije. 

Zapadni Balkan se vraća u fokus Evropske Unije. Prisustvo komesara za proširenje EU Johanesa Hana i predsednika Vlade Bugarske Borisova koja predsedava Unijom , ovom panelu to potvrđuje. Očekivanja su da nova strategija EU za Zapadni Balkan početkom februara potvrdi evropske perspektive regiona.Poruka iz Davosa je da se od nas očekuje „ubrzanje“.

U Davosu, u zavejanim Alpima, svi su lepo razgovarali i tražili zajednički interes.Tako su protekli i međusobni susreti balkanskih lidera. Mnogo je važnije šta će se nakon tih nekoliko „idiličnih“ dana dešavati u konkretnom smislu. Sa visine se bolje i dalje vidi evropski put, a Davos je na 1560 m nadmorske visine.