Volfgang „Kockalone“ Mocart – ljubav prema igrama na sreću

U Mocartovoj kući u Beču možete da saznate sve o njegovim sklonostima ka kockanju i igrama na sreću.

U prvom bezirku u ulici Domgase 5 u Beču nalazi se Mocartova kuća – jedini dom Volfganga Amadeusa Mocarta (1756-1791) očuvan do današnjih dana. Četvorospratni muzej sadrži veliku zbirku ličnih predmeta, istorijskih eksponata, partutira kao i vizuelne i audio instalacije o životu i delu slavnog muzičara. Iako je rođen u Salcburgu, Mocart je u Beču proveo poslednjih deset godina života i rekao da je “Beč najbolje mesto na svetu za njegov zanat”.

Obilaskom stana na prvom spratu posetioci mogu da vide jedini sačuvani, autentični Mocartov stambeni prostor u Beču. U stanu sa četiri sobe, dva kabineta i kuhinjom napisao je jedno od svojih najvažnijih dela – komičnu operu „Figarova ženidba“ i to u poslednjim noćima pred premijeru. Kompozitor je ovde stvarao u periodu od 1784. do 1787. godine. Najplodnijim periodom Mocartovog stvaralaštva smatraju se godine kasnog baroka koje je proveo u Beču.

Međutim, muzičar je pored ljubavi prema sviranju imao i druge hobije kojima se bavio u slobodno vreme.

Luksuzni sto za kockanje

Još u ranim godinama je Mocart sa porodicom vikendom i praznicima učestvovao u igranju jedne vrste pikada (nem. Bölzlschiessen) u kojoj se iz jedne vrste vazdušnog pištolja pogađa meta u vidu drvene table, na kojoj su neretko iscrtane provokativne figure ili scene. Ova aktivnost je neki rani oblik pucanja iz vazdušne puške, a danas je istorijski poznata kao omiljena razbibriga porodice Mocart, naročito Volfgangovog oca Leopolda.

Na nekim tablama su bili iscrtani Mocartovi poznanici pa je tako sačuvano pismo u kome Mocart za vreme lova moli porodicu da u njegovom odsustvu kao metu koristi isključivo tablu sa likom jednog poznanika u nekoj od lascivnih poza, misleći najverovatnije kako je sve to veoma zabavno.

Ubrzo je mladi kompozitor zavoleo bilijar i često je igrao „protiv sebe“. Jednom je pisao supurzi Konstanci da je odigrao „dve partije bilijara protiv gospodina Mocarta“. U svom domu je imao bilijarski sto što je za to vreme predstavljalo neobičan luksuz. Bilijar se uglavnom igrao u sporednim prostorijama kafana. Igrale su se i igre za kartaškim stolovima, uglavnom uz nedozvoljene i ujedno veoma visoke sume novca.

Mocart je zasigurno vladao velikim brojem kartaških igara koje su tada bile popularne: tarok (italijanska kartaška igra za dvoje), brandeln (kartaška igra za četiri osobe u kojoj tri igrača igraju protiv jednog), binokl, pike ili faro.

Razigrana strana austrijskog muzičara

U Mocartovoj kući gosti mogu da čuju kako su igre na sreću postale sastavni deo njegovog života. Gubici, dobici ili dugovi nastali kockanjem nisu doduše zabeleženi te su ostali pod velom tajne. Ne treba zaboraviti da je pod uticajem kuglanja koje se pojavljuje u naslovu dela „Kegelstatt-Trio KV 498“ nastala kompozicija za klarinet, violu i klavir. Mocart je navodno dobio inspiraciju da je napiše upravo dok je kuglao. „Razigrani“ elementi se uopšte uzev nalaze posvuda kod Mocarta, u eksperimentisanju muzičkim idejama, nacrtima, oblicima i melodijama.

Kao dokaz Mocartove strasti prema igrama na sreću su predmeti iz njegove zaostavštine – kartaški sto namenjen i stonim igrama poput šaha, mehanički instrument izrađen oko 1790. godine i trik-trak, igra nalik današnjem bekgemonu.