Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kako da vaša fitnes avantura ostane bezbedna

Nova pomama – onlajn personalni treninzi u 2025. godini
Foto: Kaspersky Infographic_Online Trainer
Srpska ekonomija

Zdravstveni i fitnes ciljevi su dosledno na vrhu liste „novogodišnjih rezolucija“ širom sveta, što potvrđuju i godišnji izveštaji. U skladu sa tim trendom, pojavila se prava pomama za onlajn personalnim treninzima, podstaknuta uticajem društvenih mreža poput Instagrama i TikToka. Dok ljudi započinju svoje fitnes i detoks avanture ove nove godine, mnogi se okreću ovim uslugama ne shvatajući u potpunosti potencijalne rizike po bezbednost njih samih i njihovih podataka. Kako bi korisnicima pomogli da bezbedno prebrode ove izazove, kompanija Kaspersky daje smernice o tome kako da izbegnu ove rizike i koje mere da preduzmu kako bi to iskustvo bilo bez bezbednosnih propusta.

Društvene mreže menjaju personalne treninge na načine kojima oflajn usluge jednostavno ne mogu da pariraju. Kreiranjem privlačnog sadržaja poput demonstracija vežbi, priča o transformacijama, fitnes saveta i sl., personalni treneri postaju samostalni influenseri, dopirući do globalne publike i motivišući pratioce da plate za njihove usluge. Zapravo, očekuje se da će globalno onlajn fitnes tržište rasti po godišnjoj stopi od 29,6 procenata do 2033. godine.

Međutim, prijavljivanje na ovakve virtuelne programe često podrazumeva deljenje osetljivih ličnih informacija, poput zdravstvenih podataka, fotografija napretka u vežbanju, mape kretanja i podataka o plaćanju, sa osobom koju možda nikada niste upoznali. Često se veliki deo ove razmene odvija preko profila trenera na društvenim mrežama ili alata za razmenu poruka i to bez ikakvih ugovora ili adekvatnih formalnih dokumenata. Ovo značajno povećava rizik da lične informacije korisnika budu ugrožene ili zloupotrebljene. Iako specifični bezbednosni propusti u vezi sa uslugama onlajn personalnih treninga nisu prijavljeni od velikog broja ljudi, fitnes aplikacije su često bile u centru pažnje zbog sličnih problema. S obzirom na sličnosti između fitnes aplikacija i onlajn trenera, neophodno je da korisnici budu oprezni.

Među oblicima zloupotrebe podataka u ovom kontekstu su između ostalih i:

Izloženost alatima trećih strana: treneri se često oslanjaju na aplikacije ili platforme trećih strana za zakazivanje, plaćanja, komunikaciju i personalizovane fitnes programe. Ako ti alati nisu bezbedni, mogu predstavljati slabe tačke u zaštiti podataka.
Eksploatacija fotografija napretka: fotografije napretka, koje često uključuju poluodevene ili osetljive fotografije, mogu biti upotrebljene bez pristanka u zlonamerne svrhe ili procureti na internet.
Rizik od lažnog predstavljanja: ako je nalog influensera ugrožen, hakeri bi mogli da se predstavljaju kao oni i traže lične informacije ili uplate od pratilaca.

„Onlajn programi za personalne treninge možda nisu sami po sebi potpuno bezbedni; međutim, korisnici često zanemaruju jednostavne mere opreza koje ih mogu zaštititi od velikih problema,” kaže Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kasperksy za istočnu Evropu.. Pre nego što se izložite riziku i poželite da u potpunosti odbacite ove programe, preduzmite proaktivne korake kako biste se zaštitili. Na primer:

Proverite identitet trenera: Istražite kvalifikacije i sertifikate trenera preko pouzdanih fitnes organizacija. Potražite recenzije i preporuke od verifikovanih klijenata. Proverite da li je njihov profil na društvenim mrežama verifikovan (plava oznaka ili sl.).
Izbegavajte otvaranje neverifikovanih linkova: Nikada ne otvarajte linkove u nepoznatim porukama ili imejlovima sa fitnes ponudama. Umesto toga, idite direktno na zvaničnu web stranicu trenera ili na pouzdanu platformu.
ProveriteHTTPS: Uverite se da bilo koja veb stranica na koju ste upućeni koristi HTTPS u URL-u, što ukazuje na to da je sigurna.
Nemojte deliti previše informacija: Podelite samo osnovne informacije i postarajte se da se osetljivi podaci, poput zdravstvenih kartona ili fotografija napretka, dele putem sigurnih i enkriptovanih platformi.
Koristite antivirusni softver: pouzdan antivirus poput Kaspersky Premium štiti vaše uređaje od virusa i malvera u realnom vremenu, blokirajući zlonamerne sajtove, fišing imejlove, zaražene oglase i skimere za krađu podataka sa kreditnih kartica koje hakeri kreiraju kako bi ukrali vaše podatke.

Ove mere predostrožnosti značajno jačaju vašu bezbednost, omogućavajući vam da uživate u prednostima onlajn fitnes programa sa većim spokojem i manjim rizikom od potencijalnih povreda podataka.

Ostali naslovi

Czechoslovak Group slavi 30 godina uspeha, inovacija i posvećenosti
Srpska ekonomija
Czechoslovak Group, ove godine slavi 30 godina uspešnog poslovanja i razvoja. Deo kompanije Czechoslovak Group je i fabrika „14. oktobar” iz Kruševca, čiji zaposleni svakodnevno napreduju u radu usvajajući novine i potrebe svetskog tržišta
Malver uzrok curenja podataka sa više od dva miliona bankovnih kartica
Srpska ekonomija
Kaspersky Digital Footprint Intelligence procenjuje je došlo do curenja podataka sa više od 2,3 miliona bankovnih kartica na dark veb, na osnovu analize log fajlova malvera za krađu podataka u periodu od 2023. do 2024 godine
Krađa bankarskih podataka na pametnim telefonima utrostručila se u 2024. godini
Srpska ekonomija
Broj napada bankarskim trojancima na pametne telefone porastao je za 196% u 2024. godini u poređenju sa prethodnom godinom. Sajber kriminalci menjaju taktiku, oslanjajući se na masovnu distribuciju malvera. Tokom protekle godine otkriveno je više od 33,3 miliona napada na korisnike pametnih telefona širom sveta
Zlato na putu do 3.300 dolara za uncu
Srpska ekonomija
Cena zlata je u poslednjih godinu dana zabeležila značajan porast, dostigavši vrednost blizu 3.000 dolara po unci, što je za trećinu više nego pre samo godinu dana. Ovaj nagli skok izazvan je nizom faktora, uključujući inflaciju, smanjenje kamatnih stopa, geopolitičke tenzije, ali i trgovinske politike, poput tarifa koje je uveo američki predsednik Donald Trump
Registrovano skoro 900 miliona pokušaja fišinga u 2024. godini
Srpska ekonomija
U 2024. godini, broj fišing napada koje je kompanija Kaspersky blokirala na globalnom nivou porastao je za 26% u poređenju sa prethodnom godinom. Sajber kriminalci su nastavili da iskorišćavaju poznate brendove kao što su Booking, Airbnb, TikTok i Telegram kako bi ukrali akreditive ili instalirali malver
Kako deca zarađuju u digitalnoj ekonomiji
Srpska ekonomija
Današnja deca često se opisuju kao „digitalni urođenici“. Generacija Alfa (rođeni 2010. i kasnije) odrasla je okružena tehnologijom povezanom na internet, pa ne čudi što aktivno koriste sve prednosti digitalne ere. Već oko treće godine, većina njih redovno igra onlajn igre i gleda video sadržaje
Istine i zablude o zlatu
Srpska ekonomija
Zlato je vekovima smatrano simbolom bogatstva i sigurnosti. Poslednjih godina kada je svet potreslo nekoliko kriza kao što su pandemija korona virusa, pa ratovi u Ukrajini i Izraelu, vrednost zlata je vrtoglavo porasla i dosegla rekordne iznose, premašivši 2.100 dolara za uncu. Ipak, o njemu kruže mnogi mitovi koji mogu da odvrate potencijalne investitore
Kako energiju vetra učiniti društveno prihvatljivom
Srpska ekonomija
Međunarodni tim istraživača uz učešće bečkog Univerziteta za prirodne resurse i bionauku (BOKU) istražio je uticaje energije vetra na životnu sredinu, društvo, ekonomiju i pravo, sažeo ih u 14 kategorija i pružio osnovu za političke odluke
Evo zašto treba da odvojite vreme za jutarnju kafu
Srpska ekonomija
Da li ste znali da određeno vreme kada pijete kafu može imati direktan uticaj na vaše zdravlje? Istraživanje koje je nedavno objavljeno, a koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Tulane u Nju Orleansu pokazuje da uživanje u kafi u jutarnjim satima može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti, a čak i od preuranjene smrti!
Kako veštačka inteligencija (AI) podstiče novi talas sajber prevara
Srpska ekonomija
Iako četbotovi i algoritmi poboljšavaju korisničko iskustvo i izuzetno su prilagodljivi različitim primenama, oni su takođe otvorili naše lične i poslovne živote za nove – i mračnije – napade socijalnog inženjeringa