Svet u borbi s kovidom-19

Naučnici širom sveta rade na potencijalnim postupcima lečenja i vakcinama protiv nove koronavirusne bolesti poznate kao kovid - 19. Nekoliko kompanija radi na antivirusnim lekovima, od kojih se neki već koriste protiv drugih bolesti kako bi lečili ljude obolele od kovid -19. Druge kompanije rade na vakcinama koje bi mogle da se koriste kao preventiva protiv ove bolesti.

U svetu je potvrđeno blizu 20 miliona slučajeva koronavirusa, a ta brojka svakim danom se povećava, dok s druge strane naučnici ulažu ogromne napore u cilju pronalaženja vakcine i lečenja koji bi usporili pandemiju i smanjili štetu zbog te bolesti.

Neki od najranijih postupaka lečenja biće, kako se navodi u članku na sajtu Heltlajn (Healthline), verovatno lekovi koji su već odobreni za druga stanja ili su testirani na druge viruse.

"Ljudi proučavaju mogu li postojeća antivirusna sredstva da deluju ili da li se mogu razviti novi lekovi kako bi se pokušali boriti protiv virusa", rekao je dr Brus Li (Bruce Y. Lee), profesor na CUNY Graduate School of Public Health & Health Policy (Visoka škola za javno zdravlje i zdravstvenu politiku) u Njujorku.

Od 8. maja, dva leka su od američke Uprave za hranu i lekove (FDA) dobila odobrenje za hitnu upotrebu: antivirusni remdesivir i lek koji se koristi za sedaciju ljudi na ventilatoru.

FDA je u martu izdala odobrenje za hitnu upotrebu za antimalarijske lekove hlorokin i hidroksihlorokin, ali ih je kasnije povukla nakon što su studije pokazale da verovatno neće biti efikasni u lečenju kovid-19.

Odobrenje za hitnu upotrebu dozvoljava lekarima da koriste ove lekove za lečenje ljudi od kovid-19 virusa čak i pre nego što su lekovi prošli formalni postupak odobrenja FDA.

Ovi lekovi se još uvek testiraju u kliničkim ispitivanjima kako bi se utvrdilo da li su efikasni protiv koronavirusa, a taj korak je potreban da bi bili sigurni da su lekovi bezbedni za upotrebu kao i da bi se odredilo koja je doza odgovarajuća.

Kako se ističe, mogli bi da prođu meseci pre nego što postanu dostupni za upotrebu tretmani lečenja za koje se utvrdi da deluju protiv kovid-19 virusa. Za vakcinu bi moglo da potraje i duže.

Međutim, postoje još uvek i druga oruđa koja se mogu iskoristiti da se smanji šteta od novog koronavirusa, poznatog i kao SARS-CoV-2.

- Iako nam tehnološki napredak omogućava da brže uradimo određene stvari, ističe Li za Heltlajn, još uvek moramo da se oslanjamo na socijalno distanciranje, traženje kontakata, samoizolaciju i druge mere.

Razvoj lekova se ponekad opisuje kao cevovod, s delovima koji se kreću od ranog razvoja u laboratoriji, zatim laboratorijskog testiranja i ispitivanja na životinjama pa do kliničkih ispitivanja na ljudima.

Može proći decenija ili više da novo jedinjenje pređe od početnog otkrića do tržišta. Neka nikada ni ne stignu tako daleko i zato se mnogi lekovi koji već postoje posmatraju kao potencijalni postupci u lečenju kovid-19.

Nijedna kompanija nije ponudila vremenski okvir za to kada bi njihov lek mogao da uđe u uširu upotrebu u lečenju zaraženih koronavirusom.

To i nije lako proceniti.

Posle laboratorijskih ispitivanja i ispitivanja na životinjama, lekovi moraju da prođu kroz nekoliko faza kliničkog ispitivanja pre nego što mogu da budu odobreni za široku upotrebu kod ljudi.

Takođe, teško je ubrzati stvari, jer naučnici moraju da imaju dovoljan broj upisanih volontera u svakoj fazi, da bi imali korisne rezultate, a moraju i da sačekaju dovoljno dugo da bi videli postoje li štetni, neželjeni efekti leka.