Kada sletite na mesto gde su bogati španski konkvistadori prvi put pili čokoladu, na aerodromu će vas dočekati ljubazni službenici koji odlično govore engleski jezik, što vas ne bi iznenadilo da niste zaboravili na činjenicu da je procenat pismenih stanovnika Kube veći od 90. Nasuprot bezličnim uniformama dosadne, sive boje, nimalo iznuđena ljubaznost službenica, koje nose kratke suknje i hulahop s dezenom kakav se ne viđa ni na Instagramu, neće vas ostaviti ravnodušnim...
„Kuba nije Varadero, iako ga turisti najviše vole. Ta zemlja nije ni Havana, jer ćete tu sresti ogorčene ljude koji u strancima vide samo ono što oni verovatno nikada neće moći da imaju. Kuba su nasmejani ljudi koji žive u selima ostrva što samo oblikom podseća na krokodila.”
U Srbiji će ljudi koji su posetili Kubu, uglavnom zbog njenog odstupanja od svega što možete videti na svetu, imati podeljena mišljenja o tome da li bi tamo trebalo da putujete. Oni koji uskoro odlaze u obilazak sedamnaestog najvećeg ostrva na planeti sigurno će izgovoriti: „Idem dok još ima ostataka stare Kube”.
Kubanci, koji godine broje od Revolucije, kažu da im je prve promene doneo Barak Obama, ali da je nakon poslednjih američkih izbora sat ponovo stao. Iako od 2008. mogu da poseduju mobilne telefone, tek 2015. dobili su prvi javni hot spot. Da, na Kubi internet živi samo na određenim mestima, uz vremenom ograničene kartice s kodom. Za internet kod kuće potrebna je saglasnost vlade i poseduje ga svega 5% stanovništva, najčešće akademaca.
Tek na ulicama samo suncem okupane prestonice Havane spoznaćete pravu definiciju stare Kube i prljavog.