Kea: manje dominantnosti veći uspeh

Ugrožena vrsta novozelandskog velikog papagaja kea (Nestor notabilis) važi za veoma inteligentnu pticu zbog čega je od velikog značaja za proučavanje ponašanja kod životinja. U nedavno objavljenoj studiji Univerziteta veterinarske medicine u Beču pokazalo se da je dominantnost prepreka za uspešnu saradnju. Čim su po hijerarhiji visoko rangirane životinje odustale od takvog ponašanja, uspeh je bio ostvariv.

Na jednoj grupi u kavezu odgajanih kea-ptica međunarodni tim istraživača je ispitivao koji faktori podržavaju ili sprečavaju saradnju između životinja kada one mogu slobodno međusobno da imaju interakciju.

„Očekivali smo da je tolerancija dominantnih životinja važan faktor koji eventualno sprečava saradnju. S druge strane, pošli smo od toga da će životinje sa jačim asocijativnim vezivanjem i nižim rangom pokazati više tolerancije i time uspešniju saradnju“, objašnjava autor studije Raul Šving (Raoul Schwing).

Istraživači su ispitivali koji uticaj imaju dominantnost, hijerarhija, tolerancija, pripadnost grupi i koordinacija prilikom saradnje. Na drvenom sanduku postavljena su dva, tri ili četiri lanca koji moraju istovremeno da se povuku da bi se došlo do hrane kao nagrade. Nagrada je mogla biti nejednako raspoređena, ali nije mogla jedna životinja u potpunosti imati monopol. „Najpre smo životinje upoznali sa mehanizmom tako što smo im dozvolili da vuku jedan lanac koji je otvarao katanac na dnu sanduka. To je omogućilo pristup nagradi. Dodajući drugi lanac na suprotnoj strani sanduka napravili smo zadatak koji se obavlja u kooperaciji sa još jednom životinjom, gde se dva lanca moraju istovremeno povući da bi se ostvario uspeh“, kaže Šving.

Na početku eksperimenta pokazalo se da su dominantne životinje u početku toliko bile zainteresovane da odbrane sanduk da niko od njih nije pokazao dovoljno suzdržanosti da se keama nižeg ranga omogući da povuku lanac. Zbog toga su istraživači adaptirali konstrukciju tako što su svih 16 ptica mogle da učestvuju na eksperimentu i da se suoče sa sandukom i dva lanca. Za vreme zajedničkog suočavanja dve ptice su uspele da istovremeno povuku lance. Nakon više pokušaja na kojima su učestvovale sve ptice kutija je konačno otvorena. Nakon ovog poduhvata dominantnije životinje su dozvolile svojim niže rangiranim pripadnicima vrste da povlače lance.

U nastavku je tim naučnika mogao da izvede planirane testove. Za vreme testiranja uz prvobitna dva lanca dodati su treći i konačno četvrti lanac da bi se ispitala saradnja između tri i četiri životinje. Kod tih testova dominantno ponašanje pojedinih kea ostao je najjači faktor koji je odlučivao o uspehu. Interesantno je što ta vrsta papagaja može da ovlada svojim dominantnim ponašanjem i da uči da se prilagodi grupi. „Verovatnoća uspeha se povećava sa stepenom suzdržavanja dominantnih životinja. Uz to su ranija iskustva na istom zadatku doprinela uspehu na narednim vežbama. Povećavanjem hijerarhije smanjivao se uspeh posebno kod pokušaja sa četiri lanca. Iako postoji još mnogo faktora koji moraju da se istražuju, po prvi put smo uspeli da pokažemo da četiri ptice istovremeno mogu da rade na istoj spravi, da bi dobile nagradu“, dodaje Šving.

Posebna vrednost studije ogleda se u sprovođenju testa gde više životinja treba međusobno da sarađuje. Retki su naučni eksperimenti gde više od dve životinje mogu koordinisanim delovanjem da dobiju nagradu. „Ovo je iznenađujuće imajući u vidu da mnogi oblici saradnje u prirodi posebno zavise od ponašanja više individua, na primer, kada lavovi i drugi mesojedi zajedno love plen ili kod šimpanzi kada zajednički štite teritoriju i druge resurse ili se brane od drugih životinja“, objašnjava Šving.