Školska 2019/20. godina ostaće upamćena u istoriji srpskog školstva po početku primene Zakona o dualnom obrazovanju, kojim je zacrtano učenje kroz rad. Najkraće rečeno, to znači da se model dualnog obrazovanja uvodi u sistem obrazovanja kroz teorijsku nastavu i rad kod poslodavca. Taj model uveden je po uzoru na pozitivna iskustva evropskih zemalja, pre svega Nemačke, Švajcarske i Austrije.
Uska povezanost između privrede i obrazovanja, uz kombinaciju učenja i prakse, jedna je od osnovnih karakteristika austrijskog obrazovnog sistema.
SVET RADA
Dualno obrazovanje u Austriji uvedeno je pre više od pola veka, prvo u srednjim strukovnim školama. Kako su se iskustva pokazala pozitivnim, sticanje zanimanja uz praktičan rad danas se primenjuje u više od 50 obrazovnih institucija, visokih stručnih škola, javnih i privatnih univerziteta. Polaznicima visokih stručnih škola nudi se više od 600 smerova u skladu s potrebama privrede, čemu se prilagođavaju i nastavni planovi. Grad Beč prednjači u toj oblasti.
– Izučavanje zanata ima dugu tradiciju u Austriji. Ali uvođenje dualnog sistema kakav postoji sada počelo je 1964. godine, kada je donet Zakon o stručnom obrazovanju. Danas je dualnim obrazovanjem u našoj zemlji obuhvaćeno više od 100.000 srednjoškolaca. U Beču njihov broj prelazi 16.000. Zavisno od zanata, školovanje traje od dve do četiri godine. Tokom školovanja učenici četiri petine vremena provode na stručnoj praksi u kompanijama – kaže u razgovoru za Srpsku ekonomiju Johan Epler, poverenik za obrazovanje u Privrednoj komori Beča.