Moderna ekonomska politika počiva na brižljivo kreiranim mitovima i teorijskim konceptima koji često ignorišu stvarnost ili se baziraju na slabašnoj i vrlo selektivnoj empirijskoj podlozi. Od osamdesetih godina prošlog veka, ekonomska politika najvećeg broja država počiva na dva konsenzusa – na vašingtonskom i na tzv. novom makroekonomskom konsenzusu (NMK). Dok se u medijima vašingtonski konsenzus ponekad i pomene, NMK se pominje mnogo ređe. I pored toga, njegove implikacije jasno su vidljive i pogubne, pogotovo za nerazvijene države.
CENOVNA STABILNOST
Logika NMK-a počiva na potpunoj dominaciji monetarne nad fiskalnom politikom, kao i na apsolutnom zanemarivanju bilo kakve razvojne politike. U centru monetarne politike je cenovna stabilnost kao prioritet svih prioriteta. Kada je inflacija pod kontrolom, kada je finansijski sistem stabilan, razvoj će se svakako dogoditi delovanjem tržišnih snaga. Cenovna stabilnost obezbeđuje se inflacionim targetiranjem – zadavanjem raspona u kome se inflacija može kretati u toku godine – a potom se kamatna politika centralne banke podešava u skladu s tim ciljem. Da bi mogla uspešno da obavlja svoju misiju, centralna banka mora biti nezavisna i odvojena od uticaja vlasti.