Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Zdravstveni sistem, poljoprivreda i avio saobraćaj su oblasti od nacionalnog interesa za Srbiju

Svet posle pandemije
Piše: Dragana Bokan

Kriza svetskih razmera izazvana novim korona virusom ujedinila je političare i analitičare u oceni da će pandemija imati značajne posledice i da će to zahtevati preispitivanje funkcionisanja država na svim poljima. Sem ove zajedničke konstatacije, sve drugo je predmet različitih tumačenja, počevši od ocene kako jevi rus nastao do stavova o najboljim rešenjima za saniranje nastalih posledica, naročito ekonomskih. Kao i u mnogim kriznim situacijama u prošlosti, pri razmatranju ovih pitanja neće moći da se izbegne njihova politizacija, jer se ovde, u suštini, radi o pitanju različitih ideologija, čije je preispitivanje neminovno – pre ili kasnije.

- Prvo neočekivano iznenadjenje u vezi pandemije dogodilo se u vezi različite spremnosti država da se suoče sa njom. Ispostavilo se da države sa neo-liberalnim ekonomskim sistemom nisu bile u stanju da odmah odgovore potrebama svojih zdravstvenih službi u meri u kojoj su to uspele države koje se oslanjaju na centralni sistem planiranja, pa su čak bile u stanju da pomognu i drugima - kaže Prvoslav Davinić, bivši diplomata Ujedinjenih nacija za sajt “Srpska ekonomija” .

Davinić objašnjava da za poznavaoce neo-liberalnog kapitalizma to nije iznenadjujuće, jer on funkcioniše na osnovu profita. I dodaje da je za privatnog investotora mali interes da investira svoj kapital u robu za kojom ne postoji veća tekuća potražnja na tržištu, jer to zamrzava kapital i čini ga neproduktivnim.

- Primera radi, predsednik SAD je nedavno razmišljao o upotrebi Ratnog akta, koji mu omogućava da privatnim privrednim subjektima naredi da povećaju ili čak preusmere svoje proizvodne kapacitete u skladu sa tekućim potrebama. Drugi primer je Evropska unija, kojoj je trebalo nekoliko nedelja da obavi administrativne procedure potrebne da se uputi pomoć sopstvenim članicama, uključujući Italiju i Španiju, koje su bile blizu potpunog kolapsa zdravstvenog sistema. Medjutim, situacija sa virusom je samo doprinela da pitanje daljeg funkcionisanja, pa i opstanka, neo-liberalnog ekonomskog sistema dodje u fokus dodatne pažnje - objašnjava sagovornik sajta “Srpska ekonomija”

Proces promena je nezaustavljiv

Već neko vreme medju zapadnim ekonomskim stručnjacima, uključujući i one vodeće, mogu se čuti upozorenja da je ovaj koncept ostvario svoj optimum i da su potrebna alternativna rešenja. Ne može se poreći da je ovaj sistem doprineo snažnom ekonomskom razvoju tih, ali i drugih zemalja u svetu, što se nebi postiglo tako brzo na druge načine.

Problem, na koji ukazuju ekonomisti, je u tome što su za takve uspehe tržišne privrede postojali povoljni uslovi u svetu, kao sto su lako dostupne jeftine sirovine i otvorena tržišta za plasman proizvoda.

- Situacija se u tom pogledu drastično izmenila u nekoliko zadnjih decenija. Na scenu su stupili novi akteri, iz tzv.”trećeg sveta”, koji predstavljaju snažnu konkurenciju dosadašnjim ekonomskim silama pa samim tim dobijaju veći značaj u svetskoj privredi i trgovini. Takva njihova ekonomska snaga, podržana sa vojnom moći, znatno je ojačala njihov medjunarodni položaj, a time i mogućnost snažnijeg uticaja na tokove medjunarodnih odnosa. To će neminovno dovesti i do preraspodele uticaja u svetu, neki bi rekli do stvaranja novog svetskog poretka, ali različitog od onog o kome se donedavna govorilo, a u kome je neo-liberalni kapitalizam bio očekivani pobednik. Očigledno da se to neće desiti. Medjutim, proces promena je nezaustavljiv, ali neće biti ni lak ni brz. Pitanje kakav će biti taj novi-novi svetski poredak odlučvaće se u neposrednom sučeljavanju dosadašnjih glavnih aktera, s jedne strane, i novih snaga, medju kojima poseban značaj imaju države kao sto su Brazil, Indija. Indonezija, Kina i Rusija, s druge strane. Ishod će u mnogome zavisiti od brzine kojom ce se pojedine države oporavljati, i koje to države konkretno, odnosno iz koje od ove dve grupe, što će verovatno biti od presudnog uticaja na to kako ce izgledati budućnost čovečanstva - objašnjava Davinić.

Prilagodjavanje situaciji

Sagovrnik “Srpske ekonomije” naglašava da će ovaj proces biti od izuzetnog značaja i za Srbiju, jer će morati da se prilagodjava situaciji kako se ona bude odvijala i, u skladu sa time, da donosi odluke od strateškog značaja za svoje nacionalne interese.

- Jedna od tih stvari je uskladjivanje politike pridruživanja Evropskoj zajednici sa veoma korisnom saradnjom na svim poljima sa Kinom i Rusijom. Interesi su značajni na obe strane. U situaciji očekivanog preispitivanja celokupnih medjunarodnih odnosa, sa velikom neizvesnošću na kojim će se osnovama ti odnosi zasnivati ubuduće, ne postoje razlozi da se nešto menja u politici vojne neutalnosti, jer ona u postojećim okolnostima najbolje obezbedjuje nacionalne interese - objašnjava Davinić

Naš sagovornik naglašava da ono što treba da se preispita to je strategija nacionalne bezbednosti, kako bi se u njoj razradili postojeći stavovi, ali uneli i novi, na koje upućuju iskustva stečena u vezi sa brojnim posledicama pandemije, ne samo u zdravstvenom pogledu, već u brojnim drugim oblastima života i rada. Jer, ne postoje sigurne procene da se ova ili neka druga epidemija neće ponoviti.

Prema rečima našeg sagovornika postoji pet opravdanih razloga odnosno pet specifičnih oblasti koje je potrebno da se proglase oblastima od strateškog značaja za zaštitiu nacionalnih interesa.

- Prvi je zdravstveni sistem. Poželjno je ubrzati završetak započetih objekata, ali uložiti i u nove, ne samo zbog opasnosti od mogućih budućih epidemija, već stvaranja optimalnih uslova za zdravstvenu zaštutu svih gradjana. Efikasan zdravstveni sistem predstavlja odraz snage jednog društva. Paralelno sa time opravdano je povećavati medicinski kadar, kako putem školovanja tako i destimulisanja odlazaka u inostranstvo. Druga oblast je farmaceutska industrija, čije kapacitete treba uskladiti sa domaćim potrebama, imajući u vidu da je po izbijanju pandemije došlo do značajnih restrikcija na medjunarodnom tržištu lekova. Treca oblast su poljoprivreda i stočarstvo. S obzirom na primere uvodjenja embarga na neke poljoprivredne proizvode od strane pojedinih zemalja prvih dana nakon izbijanja pandemije, neohodno je imati sopstvene kapacitete za podmirivanje nacionalne potrošnje. Ovo postaje još značajnija potreba s obzirom na sve glasnije prognoze svetskih stručnjaka da će nedostatak hrane najverovatnije biti prva naredna katastrofa koja bi mogla da pogodi svet - objašnjava Davinić.

On naglašva da veoma važna oblast očuvanja za nacionalne interese Srbije su – da izvore vode treba proglasiti objektima od nacionalnog značaja, jer svetski stručnjaci ukazuju i predvidjaju već izvesno vreme da će vrlo brzo doći do nedostatka pijaće vode.

- Peta oblast tiče se aviosaobraćaja. To je privredna grana koja mora dobiti status delatnosti od strateškog značaja. Jer, postavlja se pitanje kako bi se bez nacionalne avio kompanije obezbedila pravovremena dostava svega neophodnog za efikasnu borbu sa virusom? Isto pitanje se postavlja i u pogledu transporta desetina hiljada naših gradjana zatečenih u raznim zemljama širom sveta, koje je u zemlju mogla da vrati samo nacionalna avio kompanija - zaključuje Prvoslav Davinić za sajt “Srpska ekonomija”.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču