Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

San ili java – električni leteći taksi

Savremene tehnologije osvajaju svet
Piše: Jelena Filipović

Nešto što je mnogima san, da stignu brzo do posla, bez zastoja u saobraćaju, bez stajanja na stanicama i semaforima, u relativno bliskoj budućnosti biće, bar prema najavama kompanija koje razvijaju najbolja rešenja za sletanje i poletanje letelice-taksija, java. Na stotine kompanija razvija električno vertikalno sletanje i poletanje letelica, u svetu poznatih kao eVTOL. Kao ni helikopterima, ni njima nisu potrebne piste, ali trebalo bi da budu tihe i jeftine.

Stručnjaci u toj industriji procenjuju da taksi služba tim novim letelicama ipak neće biti omasovljena do 2030. godine. Čini se, onda, da san izgleda nekako daleko, smatra urednik tehnologije biznisa u Bi-Bi-Siju Ben Moris i postavlja pitanje gde je zapelo.

Razdaljina

Postoje dobri razlozi zbog kojih se industrija eVTOL fokusirala na kratke „skokove” u gradovima i izvan njih. Najpre, u gradovima su brojni potencijalni korisnici, a sledeći razlog leži u činjenici što eVTOL letelice ne mogu da lete na velikim udaljenostima. Većina ima baterije koje im dozvoljavaju da lete oko pola sata. Na primer, nemački volokopter može da pređe razdaljinu od oko 35 kilometara krećući se maksimalnom brzinom od oko 110 kilometara na sat. Prvi probni let volokopter je imao u drugoj polovini oktobra u Singapuru, svojoj bazi u Jugoistočnoj Aziji.

Druge kompanije pojačale su domet dodajući krila, te tako nemački „Lilijum” ima letelicu koja može da uzleti vertikalno, ali i da okrene svoja krila i motor i da tako leti više nalik običnom avionu. U toj kompaniji očekuju da njihove letelice prelaze razdaljinu od 300 kilometara. Britanska kompanija „Vertikal aerospejs”, takođe, radi na eVTOL-u s krilima i očekuje da će letelica moći da pređe više od 160 kilometara. Ali industrija bi žarko želela da vidi napredak na polju tehnologije baterija, što bi omogućilo svim tim prototipovima da budu mnogo korisnije letelice.

– Prilikom planiranja leteće taksi službe mora da se povede računa i o tome gde letelica može prikladno da uzleti i sleti, kao i gde može da napuni ili zameni svoje baterije, a tu postoji više izazova – ističe Moris.

U velikim gradovima prostor je poprilično ograničen. Helikopteri već postoje, ali možda nisu idealno locirani ili sposobni da se nose s dodatnom gužvom u saobraćaju. Neke zgrade možda imaju odgovarajuće krovove, ali su verovatno preskupe da se koriste. Čak i ako se pronađu, takva mesta moraju da budu u skladu s propisima o planiranju, koji, doduše, još ne postoje.

Nema buke

Jedna od bitnih stavki letelica eVTOL jeste to što su relativno tihe. Dok lebde, mogu da naprave tek četvrtinu buke helikoptera, naveo je jedan od izvršnih direktora u „Vertikal aerospejsu” Majkl Cervenka i istakao da ih dok lete prema vama uopšte nećete čuti. To bi donekle moglo da ublaži zabrinutost onih koji žive u blizini mesta sletanja i uzletanja letećih taksija. Regulatorna avio-tela u Evropi i SAD trenutno rade na standardima koje treba da ispune nove letelice. Kada se jednom budu dogovorila, eVTOL letelica proći će kroz testiranja koja mogu da traju godinama, a ceo proces mogao bi da košta stotine miliona funti.

– Većina proizvođača eVTOL letelica s kojima sam razgovarao nastoji da dobije sertifikat do 2023. godine – rekao je specijalni savetnik za eVTOL industriju Darel Svanson.

Kao prednost novih letelica navodi se to što su jednostavnije od helikoptera i putničkih aviona, pa mehanički postoji manja šansa da nešto krene naopako. Neki dizajni predviđaju višestruke motore, tako da letelica može da leti čak i kada jedan motor prestane da radi.

„Uber”, koji ima projekat eVTOL letelica nazvanih „Uber er” (Uber Air), smatra da leteća taksi služba treba da bude samo sigurnija od vožnje automobila, možda čak i dva puta. Međutim, javnost i regulatorna tela očekuju bezbednosne standarde mnogo sličnije onima koji važe za avio-prevoznike.

Postoji još jedno pitanje na koje baš i nije dat odgovor, a to je na koji će način nova letelica funkcionisati po lošem vremenu. Takve letelice biće veoma lake, a to može da predstavlja visok rizik po bezbednost u vetrovitim vremenskim uslovima. To bi značilo da taksi služba neće raditi po vetrovitom danu, što onda nikako nije odgovarajuće za mnoga mesta širom sveta.

Sistemi za kontrolu vazdušnog saobraćaja već prate aktivnosti helikoptera nad gradovima, a stručnjaci smatraju da bi ti sistemi verovatno mogli da se nose sa još stotinama aviona eVTOL. Kroz mnoge velike gradove protiču reke, na kojima, naravno, nema ljudi, tako da bi let iznad njih bio idealan.

Ali ako eVTOL postane sistem prevoza na masovnom tržištu, s hiljadama aviona, tada će morati da se uspostave novi sistemi za upravljanje vazdušnim prostorom. To će svakako biti neminovno ako industrija ispuni svoj konačni cilj – avione bez pilota. Te letelice i same će morati da osete šta se oko njih događa i da identifikuju druge letelice. Neće se dogoditi da odjednom 1. januara 2023. godine nad Londonom leti 5.000 vozila već će se taj saobraćaj postepeno povećavati, što će dati vremena da se sistemi nadzora uspostave i počnu kvalitetno da rade.

Poslovni model leteće taksi službe tek treba da bude razrađen, ali verovatno će opsluživati putnike na kratkim, dobro definisanim rutama u gradovima i izvan njih. „Uber” veruje da će takve usluge postati pristupačan oblik dnevnog prevoza, čak i jeftiniji od automobilskog. Međutim, za početak, u fokusu će biti bogatiji kupci spremni da za tu uslugu više plate. Let s vrha zgrade neke skupe londonske oblasti do, recimo, aerodroma Hitrou bio bi, svakako, neverovatno dragocena mogućnost.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču