Ono što je koliko juče bilo naučna fantastika, danas je stvarnost. U 2020. godini očekuje se demonstracija prvog leta na električni pogon, a uveliko se razmišlja i o autonomnim letovima.
Ljudi su oduvek tražili načine kako da od tačke A do tačke B dođu za što kraće vreme, da jeftinije i sigurnije prelaze razdaljine. Građene su železnice, tramvajske i trolejbuske linije, metroi... U te svrhe koriste se i letelice. Ali kako se uvek teži boljem, bržem i sigurnijem, ulaže se u nove tehnologije, prave brojni poslovni modeli, a razmišlja se i o urbanoj integraciji uz razvoj infrastrukture i upravljanja vazdušnim prostorom.
Bespilotne letelice postale su deo naše svakodnevice. Ali da li ćemo uskoro leteti u avionima bez pilota?
Sezar Sančez Lopez, potpredsednik kompanije „Erbas” za Južnu Evropu i Izrael, ekskluzivno za Srpsku ekonomiju otkriva da će verovatno prvi autonomni letovi u komercijalne svrhe služiti za isporuku paketa.
– To je najrealnije budući da letovi bez pilota još nisu prihvatljivi za društvo. Iako s oduševljenjem gledaju na to, ljudi ne pokazuju spremnost da lete u avionima ili helikopterima kojima se upravlja s daljine. Podsećam da je u kabinama aviona prvo bilo petoro ljudi, zatim se taj broj smanjivao, da bi danas tamo bili samo pilot i kopilot. Zašto uskoro ne bi bilo i aviona bez pilota? – kaže Sezar Sančez Lopez.
Naš sagovornik veruje da će vertikalna mobilnost u gradovima, pre svega megaposlima u kojima živi više od deset miliona ljudi, vrlo skoro postati realnost. Takvih gradova je 40, a od 2020. do 2025. u to društvo ući će i tri evropske metropole: London, Pariz i Madrid.
– Stručnjaci koji rade u „Erbasovom” urban mobiliti sektoru veruju da vertikalna mobilnost može pomoći da se gradovi učine prijatnijim za život. Danas je saobraćaj u tim gradovima veoma gust, gužve su velike, pa je u planu da vertikalna mobilnost koristi nebo za lakše povezivanje ljudi u gradovima i regionima. Ona, takođe, u gradske zajednice donosi urednije, sigurnije i praktičnije letenje. Pritom doprinosi smanjenju emisije CO2 i drugih štetnih gasova, što je povezano s klimatskim promenama i povećanim zdravstvenim rizicima – dodaje Lopez.
Da bi se to ostvarilo, kako ističe naš sagovornik, treba sklopiti sve delove slagalice urbanog vazduhoplovstva.