Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Gradski prevoz seli se na nebo

Vertikalna mobilnost
Foto: Francusko – srpska privredna komora
Piše: Ljiljana Staletović

Ono što je koliko juče bilo naučna fantastika, danas je stvarnost. U 2020. godini očekuje se demonstracija prvog leta na električni pogon, a uveliko se razmišlja i o autonomnim letovima.

Ljudi su oduvek tražili načine kako da od tačke A do tačke B dođu za što kraće vreme, da jeftinije i sigurnije prelaze razdaljine. Građene su železnice, tramvajske i trolejbuske linije, metroi... U te svrhe koriste se i letelice. Ali kako se uvek teži boljem, bržem i sigurnijem, ulaže se u nove tehnologije, prave brojni poslovni modeli, a razmišlja se i o urbanoj integraciji uz razvoj infrastrukture i upravljanja vazdušnim prostorom.

Bespilotne letelice postale su deo naše svakodnevice. Ali da li ćemo uskoro leteti u avionima bez pilota?

Sezar Sančez Lopez, potpredsednik kompanije „Erbas” za Južnu Evropu i Izrael, ekskluzivno za Srpsku ekonomiju otkriva da će verovatno prvi autonomni letovi u komercijalne svrhe služiti za isporuku paketa.

– To je najrealnije budući da letovi bez pilota još nisu prihvatljivi za društvo. Iako s oduševljenjem gledaju na to, ljudi ne pokazuju spremnost da lete u avionima ili helikopterima kojima se upravlja s daljine. Podsećam da je u kabinama aviona prvo bilo petoro ljudi, zatim se taj broj smanjivao, da bi danas tamo bili samo pilot i kopilot. Zašto uskoro ne bi bilo i aviona bez pilota? – kaže Sezar Sančez Lopez.

Naš sagovornik veruje da će vertikalna mobilnost u gradovima, pre svega megaposlima u kojima živi više od deset miliona ljudi, vrlo skoro postati realnost. Takvih gradova je 40, a od 2020. do 2025. u to društvo ući će i tri evropske metropole: London, Pariz i Madrid.

– Stručnjaci koji rade u „Erbasovom” urban mobiliti sektoru veruju da vertikalna mobilnost može pomoći da se gradovi učine prijatnijim za život. Danas je saobraćaj u tim gradovima veoma gust, gužve su velike, pa je u planu da vertikalna mobilnost koristi nebo za lakše povezivanje ljudi u gradovima i regionima. Ona, takođe, u gradske zajednice donosi urednije, sigurnije i praktičnije letenje. Pritom doprinosi smanjenju emisije CO2 i drugih štetnih gasova, što je povezano s klimatskim promenama i povećanim zdravstvenim rizicima – dodaje Lopez.

Da bi se to ostvarilo, kako ističe naš sagovornik, treba sklopiti sve delove slagalice urbanog vazduhoplovstva.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču