Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Srbija u borbi protiv korone

Beograd
Foto: mod.gov.rs
Piše: Vesna Zdravković

Medicinske zaštitne maske i rukavice, ograničeno kretanje odnosno zatvaranje granica i policijski čas, otvaranje medicinskih centara za osobe zaražene korona virusom, a sledi masovno testiranje građana i stavljanje u funkciju privremenih bolnica za pacijente sa blažim simptomima covida 19. To je srpski scenario u borbi protiv pošasti XXI veka.

Slične mere je sprovodila i bratska Kina. Ta mnogoljudna zemlja suočila se sa prvim zaraženim korona virusom početkom decembra prošle godine. Sve je krenulo i širilo se velikom brzinom u milionskom gradu Vuhanu. Neverovatnom brzinom su Kinezi izgradili i dva velika medicinska centra. Istovremeno, vlasti u Vuhanu počele su da pretvaraju sportske dvorane I izložbene prostore u privremene bolničke centre za lakše obolele pacijente od virusa korona. Svako soba imala je dva kreveta, kupatilo, televizor i uređaj za prečišćavanje vazduha.

Italija nije dovoljno ozbiljno shvatila opasnost zvanu korona virus. Nisu kontrolisani ulasci putnika u zemlju, nisu odmah obustavljena masovna okupljanja poput fudbalskih utakcima. Na kraju je čitava pokrajina Lombardija stavljena u karantin. Kašnjenje je tu zemlju koštalo velikog broja ljudskih života, pre svega starih, kao I lekara koji su stajali na prvim odbrambenim linijama u borbi protiv korone. Nedostatak kreveta u bolnicama, medicinskog osoblja, maski, respiratora Italiju svrstava u vrh najpogođenijih zemalja korona virusom.

U blokadi je danas I Španija koja nije izvukla pouke iz Italije. Loša procena I organizacija te zemlje u borbi sa pandemijom vinula je Španiju u sam vrh liste najugroženijih država po broju obolelih I umrlih. Španija umesto improvizovanih bolnica za lečenje pravi improvizovane mrtvačnice za žrtve korona virusa.

Britaniju pamtimo po prvom obolelom pacijentu bebi. I upravo u toj zemlji se pravi privremena bolnica u centralnom Londonu, slična našoj na Beogradskom sajmu. Na površini od 100.000 kvardratnih metara nalaziće se 4.000 kreveta. Improvizovana bolnica u Londonu trebalo bi da primi prve pacijente sledeće nedelje.

Ostaje da se vidi šta će doneti masovno testiranje, kao i otvaranje privremenih bolnica. U najvećoj, hali 4 Beogradskog sajma predviđeno je da bude smešteno 3.000 lakših pacijenata. Nadležni su istakli da taj prostor neće bii pretvoren u koletivni centar, već će isključivo služiti za lečenje pacijenata sa lakšim simptomila korona virusa. Inače, vojska će da brine o privremenoj bolnici na Beogradskom sajmu, ostalim karantinima, kao i o objektima izolacije Morovič, Subotica, Vojna gimnazija, hotel Soleks i Lepenka na Fruškoj gori.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču