Renoar je o njemu rekao: „On je Bog vode.” U Ulici Lafit broj 40, u Parizu, novembra 1849. rođen je drugi sin trgovca Monea, Klod. Sveta severna svetlost francuske provincije, gde odrasta, sjajna, raspusna, u olujama s tamnim zaleđem, očarava dečaka. Klod Mone je kao dete sate, dane, mesece proveo posmatrajući raskošnu paletu boja severne Francuske. Išao je u luku u Avru po svakom vremenu, zurio u crnilo brodova što raskošno trule u palete boja sunčeve krvi, posmatrao čamce – razbacane bulke po nemirnoj dolji talasa. Noću je sanjao uvek jedno – more koje oluja melje u boju ljubičica. Tu je okusio i prve gastronomske lepote Francuske, koje će ga pratiti čitavog života.
Renoar se seća da se Moneu tokom studija jednom udvarala lepa, neobrazovana studentkinja i da je Mone odgovorio: „Žao mi je, ali ja spavam samo s vojvotkinjama ili devicama. Ništa između toga me ne zadovoljava. Idealno bi mi bilo da je vojvotkinja devica.”