Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

UN75: Budućnost koju želimo, UN koje su nam potrebne

Njujork
Foto: UN
Srpska ekonomija

U jeku pandemije COVID-19, konsultacije koje su Ujedinjene nacije sprovele širom sveta ukazuju na veliki apel da se deluje na polju nejednakosti i klimatskih promena, kao i za više solidarnosti.

Ujedinjene nacije su u januaru 2020. godine pokrenule globalne konsultacije povodom 75. godišnjice postojanja. Kroz različite forme dijaloga, UN su pitale ljude iz svih krajeva sveta o njihovim nadama i strahovima za budućnost. Reč je o najambicioznijoj inicijativi Ujedinjenih nacija do sada usmerenoj na razumevanje koja očekivanja ljudi imaju od međunarodne saradnje, a posebno od UN. To je ujedno i dosad najveće istraživanje o prioritetima za oporavak od pandemije koju je izazvao COVID-19.

U konsultacijama je do 21. septembra 2020. godine učestvovalo preko milion ljudi iz svih zemalja i svih sfera života. Njihovi odgovori pružaju jedinstveni uvid u ono što javnost želi za svet u vremenu rastuće neizvesnosti i brojnih izazova. Rezultati globalnog dijaloga o budućnosti objavljeni su na dan kada je 75. godišnjica UN zvanično obeležena otvaranjem Generalne skupštine UN pod sloganom: Budućnost koju želimo, UN koje su nam potrebne.

Najvažniji zaključci

U najvažnije zaključke globalnog dijaloga spadaju:

Prioriteti za delovanje:

Ispitanici iz različitih regiona, starosnih i društvenih grupa bili su mahom jedinstveni u pogledu prioriteta za budućnost.

U jeku trenutne krize koju uzrokuje COVID-19, neposredni prioritet za većinu ispitanika je bolji pristup osnovnim uslugama - zdravstvenoj zaštiti, bezbednoj vodi i sanitarnim uslovima, kao i obrazovanju, praćen većom međunarodnom solidarnošću i većom podrškom onima koji su najteže pogođeni. Tu spadaju i smanjenje nejednakosti i obnova inkluzivnije ekonomije.

Kada je reč o izazovima koje nosi budućnost, najveću zabrinutost izazivaju klimatska kriza i uništavanje prirodnog okruženja. U ostale prioritete spadaju: obezbeđivanje većeg poštovanja ljudskih prava, rešavanje sukoba, borba protiv siromaštva i smanjenje korupcije.

Mišljenja o Ujedinjenim nacijama:

Više od 87% ispitanika smatra da je globalna saradnja od suštinskog značaja za suočavanje sa današnjim izazovima i da je pandemija međunarodnu saradnju učinila još nužnijom.

Nakon sedamdeset i pet godina od osnivanja, šest od 10 ispitanika veruje da su UN svet učinile boljim mestom. Kada posmatraju budućnost, 74% vidi UN kao „ključne" za suočavanje sa izazovima.

Međutim, ispitanici žele da se UN promene i inoviraju: da u 21. veku budu inkluzivnije za razne aktere i da postanu transparentnije, odgovornije i delotvornije.

Kada je u pitanju Srbija, stavovi građana Srbije u dobroj meri oslikavaju globalne rezultate dijaloga. Među prioritetnim akcijama međunarodne zajednice u suočavanju sa pandemijom koronavirusa, građani Srbije prepoznali su sledeća tri prioriteta - više brige za životnu sredinu, prioritizovanje univerzalnog pristupa zdravstvenim uslugama, kao i jačanje solidarnosti između ljudi i zemalja. Ljudi u Srbiji vide klimatske promene, oružane konflike i rizike vezane za zdravlje kao trendove koji će obeležiti budućnost.

„Istraživanje UN75 ukazalo nam je da građani Srbije vrlo jasno i realno sagledavaju globalna zbivanja i trendove i povezuju ih sa svojom lokalnom situacijom. Međunarodna saradnja za bolji svet je podjednako bitna za ljude, koliko i za institucije. Radi se o međusobnoj odgovornosti i podeljenoj odgovornosti između ljudi i države, među građama i između generacija. Istraživanje je još jedan poziv na akciju za ubrzanje ostvarenja Ciljeva održivog razvoja i Agende 2030“, izjavila je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji.

Globalni dijalog

U saopštenju dostavljenom redakciji Srpske ekonomije podseća se da je generalni sekretar UN u januaru 2020. godine pokrenuo inicijativu UN75, ne kao proslavu već kao najveći svetski dijalog o trenutnim globalnim izazovima i raskoraku između budućnosti kakvu želimo i puta kojim smo se sada uputili ako se postojeći trendovi nastave.

Generalni sekretar je inicijativu UN75 video kao priliku da UN čuje ljude iz svih krajeva sveta i utvrdi njihove prioritete i predloge za pojačanu globalnu saradnju. Inicijativa UN75 je pokrenuta da bi se bolje razumele nade i strahovanja ljudi za budućnost i pozvali ljudi širom sveta da zamisle budućnost kakvu žele i ponude ideje o tome kako tu zamisao pretvoriti u stvarnost, gradeći bolji i održiviji svet za sve.

Kroz formalne i neformalne ankete i dijaloge koji su održani širom sveta, ova aktivnost je imala za cilj da sagleda globalne zabrinutosti i da prikupi mišljenja iz celog sveta o tome kakva je globalna saradnja potrebna. Cilj je takođe bio da se dodatno razmotri uloga koju bi Ujedinjene nacije mogle da imaju u podršci rešavanju globalnih izazova.

Nakon što je pandemija fizička okupljanja pretvorila u izazov u mnogim delovima sveta, inicijativa je povećala napore da dopre do ljudi putem interneta, proširujući jednominutnu anketu i obuhvat na društvenim mrežama kako bi dijaloge, tamo gde je to bilo moguće, izmestila na internet. Istovremeno, stavila je veći naglasak i opredelila resurse na uključivanje onih koji nemaju pristup internetu, radeći sa kancelarijama UN i sa drugim partnerima na terenu, kao i komunikacijom putem telefona i SMS porukama.

Dodavanjem pitanja o izgradnji boljeg sveta nakon pandemije, omogućeno je sprovođenje dosad najvećeg i najraznovrsnijeg globalnog istraživanja o prioritetima u suočavanju sa pandemijom KOVID-19.

Do danas je u jednominutnoj anketi učestvovalo preko milion ljudi iz svih država članica UN i zemalja posmatrača, a obavljeno je više od 1.000 dijaloga u 82 zemlje širom sveta. Pored toga, 50.000 građana iz 50 zemalja je učestvovalo u nezavisnim anketama koje su sproveli Edelman i Centar Pew Research, a u 70 zemalja je sprovedena analiza društvenih i tradicionalnih medija pomoću veštačke inteligencije, zajedno sa evidentiranjem akademskih i strateških istraživanja u svim regionima.

Ove aktivnosti zajedno predstavljaju najambiciozniji pokušaj UN da sprovedu globalnu proveru stvarne situacije i čuju od „nas, naroda“ prioritete i predložena rešenja za globalne izazove, čime se pruža jedinstveni uvid u budućnost koju želimo i UN koje su nam potrebne.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču