Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Svet u borbi s kovidom-19

Pandemija
Piše: Jelena Filipović

Naučnici širom sveta rade na potencijalnim postupcima lečenja i vakcinama protiv nove koronavirusne bolesti poznate kao kovid - 19. Nekoliko kompanija radi na antivirusnim lekovima, od kojih se neki već koriste protiv drugih bolesti kako bi lečili ljude obolele od kovid -19. Druge kompanije rade na vakcinama koje bi mogle da se koriste kao preventiva protiv ove bolesti.

U svetu je potvrđeno blizu 20 miliona slučajeva koronavirusa, a ta brojka svakim danom se povećava, dok s druge strane naučnici ulažu ogromne napore u cilju pronalaženja vakcine i lečenja koji bi usporili pandemiju i smanjili štetu zbog te bolesti.

Neki od najranijih postupaka lečenja biće, kako se navodi u članku na sajtu Heltlajn (Healthline), verovatno lekovi koji su već odobreni za druga stanja ili su testirani na druge viruse.

"Ljudi proučavaju mogu li postojeća antivirusna sredstva da deluju ili da li se mogu razviti novi lekovi kako bi se pokušali boriti protiv virusa", rekao je dr Brus Li (Bruce Y. Lee), profesor na CUNY Graduate School of Public Health & Health Policy (Visoka škola za javno zdravlje i zdravstvenu politiku) u Njujorku.

Od 8. maja, dva leka su od američke Uprave za hranu i lekove (FDA) dobila odobrenje za hitnu upotrebu: antivirusni remdesivir i lek koji se koristi za sedaciju ljudi na ventilatoru.

FDA je u martu izdala odobrenje za hitnu upotrebu za antimalarijske lekove hlorokin i hidroksihlorokin, ali ih je kasnije povukla nakon što su studije pokazale da verovatno neće biti efikasni u lečenju kovid-19.

Odobrenje za hitnu upotrebu dozvoljava lekarima da koriste ove lekove za lečenje ljudi od kovid-19 virusa čak i pre nego što su lekovi prošli formalni postupak odobrenja FDA.

Ovi lekovi se još uvek testiraju u kliničkim ispitivanjima kako bi se utvrdilo da li su efikasni protiv koronavirusa, a taj korak je potreban da bi bili sigurni da su lekovi bezbedni za upotrebu kao i da bi se odredilo koja je doza odgovarajuća.

Kako se ističe, mogli bi da prođu meseci pre nego što postanu dostupni za upotrebu tretmani lečenja za koje se utvrdi da deluju protiv kovid-19 virusa. Za vakcinu bi moglo da potraje i duže.

Međutim, postoje još uvek i druga oruđa koja se mogu iskoristiti da se smanji šteta od novog koronavirusa, poznatog i kao SARS-CoV-2.

- Iako nam tehnološki napredak omogućava da brže uradimo određene stvari, ističe Li za Heltlajn, još uvek moramo da se oslanjamo na socijalno distanciranje, traženje kontakata, samoizolaciju i druge mere.

Razvoj lekova se ponekad opisuje kao cevovod, s delovima koji se kreću od ranog razvoja u laboratoriji, zatim laboratorijskog testiranja i ispitivanja na životinjama pa do kliničkih ispitivanja na ljudima.

Može proći decenija ili više da novo jedinjenje pređe od početnog otkrića do tržišta. Neka nikada ni ne stignu tako daleko i zato se mnogi lekovi koji već postoje posmatraju kao potencijalni postupci u lečenju kovid-19.

Nijedna kompanija nije ponudila vremenski okvir za to kada bi njihov lek mogao da uđe u uširu upotrebu u lečenju zaraženih koronavirusom.

To i nije lako proceniti.

Posle laboratorijskih ispitivanja i ispitivanja na životinjama, lekovi moraju da prođu kroz nekoliko faza kliničkog ispitivanja pre nego što mogu da budu odobreni za široku upotrebu kod ljudi.

Takođe, teško je ubrzati stvari, jer naučnici moraju da imaju dovoljan broj upisanih volontera u svakoj fazi, da bi imali korisne rezultate, a moraju i da sačekaju dovoljno dugo da bi videli postoje li štetni, neželjeni efekti leka.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču