Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Bio-čip za najbrži korona-test na svetu

Beč
Foto: © TU Wien
Srpska ekonomija

Dosadašnji brzi korona-testovi zasnivaju se na poznatim postupcima detektovanja kao i za ostale viruse. Na Tehničkom univerzitetu u Beču razvijena je nova test-metoda koja se zasniva na promenjenom mernom principu.

Ova metoda može znatno brže da dâ rezultat nego dosadašnje, a osim toga ona je i ekstremno senzitivna. Dovoljno je tri do pet virusa da se generiše pouzdan signal. Time se smanjuje opasnost od pogrešno-negativnih rezultata.

Nova metoda je već patentirana ali će potrajati još nekoliko meseci dok se proizvede prototip spreman za tržište. Nakon toga bi test mogao da se koristi pred početak javnih događaja gde veliki broj ljudi u veoma kratkom roku može sa visokom pouzdanošću da se testira.

Čitava laboratorija u jednom čipu

„Mi se već dugo godina bavimo bio-čip-tehnologijom“, kaže rukovodilac naučne grupe na Institutu za hemijsku tehnologiju i analitiku na Tehničkom univerzitetu u Beču, Peter Ertl.

Pri tome se radi sa sićušnim količinama tečnosti koje u sitnim kanalima bio-čipa mogu precizno da se kanališu i ispituju. Upravo takve tehnologije mogu da se koriste da se razvije visoko senzitivan brzi korona-test.

Najpre se u bio-čip postave odgovarajuća antitela koja mogu da detektuju traženi virus. Ukoliko ispitivani uzorak sadrži viruse, oni se tamo vezuju. Potom sledi sledeća specijalna vrsta antitela: oni su pokretni, ali snabdeveni sa nanočesticama od zlata. Ta antitela vezuju se na fiksiranim virusima, svaki virus se markira sa sitnim komadom zlata. Ova markacija se ostavi da poraste – uz pomoć rastvora od srebra. Atomi srebra se talože na zlatu i svuda gde se virus nalazi stvara se srebrni kompleks sa zlatnim jezgrom. Nakon kratkog vremena ova struktura od plemenitih metala je toliko velika da uspostavlja električni kontakt između dve elektrode. Iznenada poteče struja, lampa zasvetli i to je dokaz da se između elektroda mora da nalazi virus.

Sigurno i brzo

„Naša metoda ima više prednosti naspram dosadašnjih“, kaže Peter Erl.

„Dosadašnji testovi utvrđuju se pogledom, jer se test-kartica oboji. Kod malog broja virusa efekat bi mogao biti mali da bi se primetio. Nama je bilo važno da imamo što manju kvotu pogrešno-negativnih rezultata. Smatramo da bi i najmanje količine virusa trebalo moći utvrditi.“

Druga velika prednost je ta što test funkcioniše ekstremno brzo, nisu potrebni dodatni aparati, čip je sasvim dovoljan.

„Dosadašnji test traje oko 12 minuta. To ne zvuči mnogo, ali ukoliko se u kratkom roku želi testirati veliki broj ljudi, to ide teže. Sa našim testom, to ide mnogo brže. Naravno naša tehnologija nije samo primenjiva za koronaviruse, već se može prilagoditi za bilo koju vrstu virusa“, ističe Erl.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču