Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Deca u svetu novca

Uz Međunarodni dan deteta
Srpska ekonomija

Važno je da deca razumeju svet novca. Kako da im pomognemo u tome?

Međunarodni dan deteta, koji se obeležava širom sveta 20. novembra, između ostalog skreće pažnju javnosti na obaveze društva prema deci i promoviše njihovu dobrobit. Jedna od naših obaveza je i da kod dece postavimo temelje buduće finansijske pismenosti i da ih naučimo da razumeju novac i njime upravljaju na odgovarajući način. Kako sve možemo da usmerimo dete da razvije odgovoran odnos prema novcu? Pročitajte savete u nastavku.

O značaju finansijske edukacije dece govori i činjenica da ona u mnogim državama postaje deo obrazovnog sistema. Važno je znati da se odgovoran odnos prema novcu kod dece može razvijati od najranijih dana, kroz uobičajene životne situacije. Deca vrlo brzo uče i postaju svesna nekih zakonitosti, naročito ako se sa njima često susreću u svakodnevnim okolnostima. Tako je i kada je reč o novcu.

Ako imate dete predškolskog uzrasta, moguće je da je već shvatilo da novčanice izlaze iz bankomata, a da kada nemate gotovinu račun možete da platite karticom, ili još jednostavnije onlajn ili brzim skeniranjem QR koda. U ovakvim situacijama, bilo bi poželjno da im objasnite kako je prvo potrebno da se novac zaradi i ima na računu, da bi sve ove operacije uopšte bile moguće.

Čak i ako primećujete da se vaše dete dobro snalazi kada je u pitanju novac, preporučljivo je da stvari ne budu prepuštene slučaju. U nastavku vam predstavljamo nekoliko saveta koji će vam pomoći da u svakodnevnom provođenju vremena sa svojim detetom dodatno razvijete njegov ili njen osećaj za novac, odgovornost u pogledu trošenja i osnovne tehnike baratanja novcem.

Većina njih je primenjiva i na predškolce, pa nemojte prekidati čitanje ako imate mlađe dete. Sledi osam saveta za razvoj odgovornog odnosa prema novcu kod dece.

Ophodite se prema novcu onako kako biste želeli da se i vaše dete ophodi. Imajte na umu da ste vi prvi uzor svom detetu i da će dete usvojiti vaš model ponašanja. Zato se pred njim sa novcem ponašajte na način koji biste želeli da i dete usvoji. Ako ste i vi skloni tome da trošite na nepotrebne stvari koje donose samo kratkotrajno zadovoljstvo, tako će činiti i vaše dete. Sa druge strane, ako štedite samo radi posedovanja novca, dete će dobiti pogrešnu poruku da je novac sam sebi svrha, nepotrebno se odričući raznih zadovoljstava koja svakako imaju svoju ulogu u izgradnji stabilne, zadovoljne ličnosti.

Podstičite dete da samostalno upravlja novcem. Iako po navici najčešće sami plaćate sitnice koje kupujete svojoj deci, poput slatkiša, stripova i sličica, ovo su odlične prilike kada možete da im prepustite da sami barataju novcem. Pustite dete da, uz vaš nadzor, samo odabere novčanicu nakon što sazna cenu, kao i da prebroji kusur. Zatim postepeno počnite da podstičete dete da samo ode do kioska i obavi izbor i kupovinu.

Omogućite mu da samo zaključi šta može da kupi za novac koji ste mu dali i utvrdi da li je kusur ispravan. Još jedan način da deca počnu da rukuju novcem je i raspoređivanje novčanica i kovanica. Na koliko sve načina može da se plati sladoled od 100 dinara? Koje sve kombinacije novčanica i novčića su moguće? Upoznajte na ovaj način dete sa apoenima koji se koriste.

Omogućite detetu da samo odluči šta da radi sa svojim novcem. Dešava se da vaše dete dobije na poklon neke simbolične sume novca, pa je to dobra prilika da ga podstaknete da samo smisli za šta da ga iskoristi. Možete ga, međutim, posavetovati u razmatranju alternativa – da li za taj iznos može da se kupi deset kesica sa sličicama, ili penjanja na veštačku stenu. Ili, da deo ili ceo iznos sačuva i sakupi novac za neku skuplju stvar ili uslugu.

Uključite dete u raspoređivanje ograničenih resursa. U situacijama kada imate ograničenu sumu novca za stvari koje su potrebne vašem detetu, kao što su odeća, obuća ili školski pribor, uključite dete u proces donošenja odluka kako će se budžet rasporediti. Krenite u kupovinu zajedno i sabirajte cene željenih stvari pa se onda „uklapajte”, na primer možda kupiti jeftinije pantalone, a atraktivniju kapu.

Otkrivajte detetu svet digitalnih finansija i inovacija. Ako su vaša deca u nižim razredima osnovne škole, već možete da im pokažete i neke modernije načine plaćanja – skenirajte zajedno QR kod na POS terminalu u prodavnici ili na računu, pokažite detetu kako izgleda e-banking i m-banking na vašem računaru ili telefonu, ili obavite zajedno neko onlajn plaćanje za stvar koju ste naručili za dete – ono može da tapne ili klikne na dugme „Plati”.

Iskoristite putovanja za finansijsku edukaciju. Iako ove godine nije bilo mnogo prilike za putovanja, to nije prepreka da dete upoznate sa raznovrsnim valutama i da ih uz pomoć osnovnih matematičkih operacija uputite u elementarne menjačke. Tako na sledećem letovanju na moru – nadamo se već dogodine – možete da primenite neki od prethodnih saveta, samo što ćete umesto dinara iskoristiti evro, kunu, egipatsku funtu ili tursku liru. Preračunajte zajedno s detetom koliko bi šta od toga koštalo u dinarima, i obrnuto.

Kreirajte priliku da dete svojim trudom zaradi novac. Ovde nije reč o „potplaćivanju” deteta zato što je ispunilo neku obavezu koju je svakako trebalo da obavi. Pokušajte zajedno sa detetom da smislite neki koristan posao koji će mu omogućiti da oseti trud uložen u zarađivanje, kao i rezultate tog truda, i to ne samo finansijske. Izrada predmeta za prodaju je uvek dobar način, bilo da su u pitanju dečji crteži, ukrasi ili drugi predmeti koje dete tog uzrasta i te kako već može samo da izradi. A ko su kupci? I to možete zajedno da smislite – rodbina, prijatelji, a u pojedinim gradovima u Srbiji praktikuju se i redovne „dečje pijace”, a zarađeni novac neka dete samostalno rasporedi.

Ne izostavljajte džeparac. Džeparac je veoma važan alat finansijskog opismenjavanja. Samopouzdanje koje dete stiče samostalnom brigom o određenoj sumi novca je bitno i čini ekonomsko osamostaljivanje mladih lakšim, nego u slučaju da se sa svojim, ličnim novcem sretnu tek kao odrasli ljudi. Iznos odredite prema mogućnostima domaćinstva, ali vodite računa o tome da bude redovan i da ne bi trebalo da zavisi od postignuća i ponašanja deteta, piše u tesktu preuzetom s plarforme Ersteznali.rs.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču