Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Život po dizajnu s Marsa

Beč
Foto: Tetyana Milojevic (levo) © Oleksandra Kirpenko
Srpska ekonomija

U današnje vreme smatra se da je susedna planeta Mars nemoguća za život. Međutim, prema pretpostavkama naučnika moguće je da su ranijih godina vladali mnogo povoljniji uslovi za život. Da bi saznali više o mogućim biološkim procesima u ranom periodu Crvene planete međunarodni tim istraživača sa bečkog Hemijskog fakulteta, na čelu sa Tatjanom Milojević, koja je nosilac nagrade Evropskog istraživačkog saveta (ERC), razvili su eksperimentalni jedinstveni prototip mikrobiološkog života na pravom materijalu s Marsa – život po dizajnu s Marsa.

„Ima naznaka da je život na Marsu u geološkoj prošlosti bio sličan životnim uslovima na Zemlji, za razliku od sadašnjih prilika, i da su postojala tela sa tekućom vodom, bile toplije temperature i viši atmosferski pritisak“, objasnila je astro-biolog Tatjana Milojević. Ti mogući raniji oblici života su mogli koristiti postojeće resurse Crvene planete, na primer, dobijali su energiju iz anorganskih mineralnih izvora i pretvarali CO2 u biomasu.

Stene sa Marsa kao izvor energije za prastare oblike života.

„Možemo da pođemo od toga da su na mladoj planeti Mars postojali oblici života slični nama poznatim hemolitotrofnim mikroorganizmima, koji od stena mogu da dobiju energiju“, dodaje Milojević. Za istraživanje se koristio meteorit iz severozapadne Afrike (NWA 7034) star oko 4,5 milijarde godina. Ukoliko je postojao život na Marsu moguće je da su ostali sačuvani tragovi u vidu bio-potpisa na tlu iz Nojevog perioda (prvih nekoliko milijardi godina Marsa) – otkada potiče i NWA 7034. Istraživači pretpostavljaju da su ti tada vlažni predeli sa mineralnim izvorima mogli biti naseljeni hemolitotrofima.

Milojević i njen tim uzgojili su na komadu stene tzv. termoacidofilne mikroorganizme vrste „Metallosphaera sedula“, prastare „stanovnike“ termalnih izvora na zemlji. Oni su u Beč isporučeni od strane istraživača iz Kolorada (SAD). Za potrebe studije istraživači su usitnili nekoliko grama dragocene stene sa Marsa da bi reprodukovali raniji život na toj planeti. Koristeći najmoderniju tehniku istražene su jedinstvene interakcije mikroba sa pravom brečom (stenom) sa Marsa sve do najsitnijih atoma.

Mikroorganizmi su na kori stene proizveli specifične mineraloške i metaboličke otiske koji ukazuju na naslućivane procese biološke promene kore Marsa. Mikrobi su formirali čvrste mineralne kapsule koje se sastoje od fosfata gvožđa, mangana i aluminijuma. Pored masivne inkrustacije ćelijske površine (hvatanje kamenaste kore) istraživači su posmatrali i unutarćelijsko formiranje kompleksnih kristalnih naslaga (oksida gvožđa, mangana, mešanih mangan-silikata).

„Ovo su jedinstveni primeri biominerala na steni sa Marsa koje ranije prilikom kultivisanja tih mikroba na mineralnim izvorima sa Zemlje i običnog hondrita nismo videli“, kaže Tatjana Milojević. To ukazuje na značaj izvođenja eksperimenata na pravom materijalu sa Marsa kada su u pitanju astro-biološka istraživanja Crvene planete.

 

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču