Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Avio industrija u službi planete

Ekologija
Piše: Ljiljana Staletović

Prošlogodišnje „zaključavanje“ izbacilo je na videlo stvari o kojima smo malo vodili računa, iako se o tome mnogo pričalo. O zagađenju životne sredine. Danas, godinu dana kasnije, dok se kompanije polako oporavljaju, države biju bitku protiv pandemije, a naučnici ubrzano rade na vakcinama protiv kovida, još više se razmišlja o zaštiti planete od ekološke katastrofe. Upravo je višenedeljni lok daun pokazao da je, kada je sve stalo, planeta počela da se oporavlja. Posle višenedeljnog boravka u stanovima, osetili smo da je vazduh čistiji, nakon prve kiše zamirisao je ozon, a među vestima koje su izazvale pažnju bila je i ona o smanjenju ozonske rupe. Ulažu se i napori da se sačuvaju pluća planete, prašume Amazonije. Jedan od tih međunarodnih projekata je i CO2ZERO, za koji je holandska nacionalna avio kompanija KLM obezbedila sredstva za sadnju više od 1.000 hektara tropske prašume u Panami.

Pandemija virusa korona je pred izazov bez presedana stavila i avijaciju. Avio kompanije, dok su im avioni stajali na pistama, beležile su gubitke, ali i pravile planove za dan posle. Između ostalog, sve više se razmišlja i o tome kako avio industrija može da pomogne smanjenju emisije ugljen dioksida. Najstarija avio kompanija na svetu, KLM, Royal Dutch Airlines, koja je pre dve godine proslavila vek postojanja, prednjači i u nastojanjima da smanji negativne uticaje na životnu sredinu. Pre svega, da se smanje emisija ugljen dioksida, buka i količine otpada.

U godini jubileja, izveštaj DOW JONES za 2019. proglasio je grupu AIR France-KLM za avio kompaniju sa najvišim indeksom održivog poslovanja. Iz izveštaja se vidi da je, u poređenju sa 2005. godinom, emisija ugljen dioksida smanjena za 31 odsto po putniku po kilometru. Pritom je značajno kompenzovan karbonski otisak, za 31 odsto smanjena količinu otpada koji se ne reciklira, za 43 procenta zagađenje bukom. U upotrebu je ušlo bio i gorivo. Na putničkom letu od Amsterdama do Madrida, 22. januara 2021. prvi put u istoriji avijacije korišćeno je održivo sintetičko gorivo, smeša od 500 litara održivog sintetičkog kerozina, koji je proizveo Šel na bazi ugljen - dioksida, vode i obnovljive energije sunca i vetra. Time se garantuje smanjenje emisije ugljen dioksida za više od 85 odsto.

Iduće godine, u Holandiji, Delfzejlu, KLM, SkyNRG, proizvodjač održivog avio-goriva, i SHV Energy, distributer tečnog naftnog gasa, otvoriće prvu evropsku fabriku za proizvodnju održivog avio goriva. Kao sirovinu koristiće lokalni otpad. Emisija ugljen dioksida biće smanjena za 85 odsto odsto u odnosu na proizvodnju i upotrebu fosilnog goriva. U narednih 10 godina holandska nacionalna avio kompanija otkupljivaće 75.000 tona održivog avio goriva godišnje. To će smanjiti emisiju ugljen dioksida za 200.000 toga godišnje, što je jednako emisijama koje se oslobadaju tokom 1.000 letova ove kompanije između Amsterdama i Rio de Žaneira. Još jedan doprinos čistijoj planeti jeste pretvaranje otpada s letova, pre svega PET ambalaže, u filamete za 3D štampače i korišćenje za izradu delova za popravku i održavanje aviona.

Zajedno sa Tehnološkim univerzitetom u Delftu, KLM radi na razvoju aviona budućnosti FLYING V. Avion je dizajniran tako da se putničke kabine, prtljažnik i rezervoari za gorivo nalaze u krilima, stvarajući tako poboljšani aerodinamični oblik. Prema proračunima, FLYING V će triošiti 20 odsto manje goriva od sadašnjih energetski najefikasnijih letelica, poput Airbas A350 aviona.

- Smanjenje potrošnje goriva od 20 odsto možda se ne čini mnogo, ali ako ovaj avion bude leteo na dugolinijskim letovima, to će biti najrevolucionarnija promena u vazduhoplovstvu od uvođenja mlaznog motora – izjavio je menadžer projekta dr Rolf Vos iz Tehnološkog univerziteta u Delftu.

Ovo su samo neki od koraka koji se čine da se planeta oporavi. Da li se može više? Može. Ali, potrebno je da se u akcije spasavanja planete uključe svi oni koji doprinose njenom zagađenju. Da više razmišljaju o ekološki odgovornim formama poslovanja, fokusiraju se na redukcija štetnih gasova, smanjenje otpada i buke, i sva nova rešenja podele sa drugima, kako bi pomogli izgradnju ekološki osvećenijeg sveta.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču