Skoro polovini žena u 57 zemalja uskraćuje se pravo na odlučivanje da li će imati seksualni odnos sa svojim partnerom, upotrebiti kontracepciju ili potražiti zdravstvenu zaštitu, prema najnovijem izveštaju Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za 2021. godinu, Stanje svetskog stanovništva.
Po prvi put, izveštaj Ujedinjenih nacija bavi se telesnom autonomijom: mogućnošću i spremnošću da donosite izbor o svom telu, bez straha od nasilja ili da neko drugi o tome za vas odlučuje. Odsustvo telesne autonomije ima ogromne posledice koje prevazilaze fizičke povrede žena i devojčica: ono potencijalno smanjuje ekonomsku produktivnost i dovodi do dodatnih troškova u sistemima zdravstvene zaštite i pravosuđa. Ključni nalazi: telo je moje, ali izbor nije moj .
Ovim revolucionarnim izveštajem, UNFPA meri moć žena da donose sopstvene odluke o svom telu, kao i koliko zakoni država podržavaju odnosno ograničavaju pravo žene da donosi ove odluke. Podaci pokazuju snažnu povezanost između moći odlučivanja i viših nivoa obrazovanja.
U izveštaju je prikazano da, u državama u kojima su podaci dostupni,
● samo 55 odsto žena je u potpunosti osnaženo da pravi izbore koji se tiču zdravstvene zaštite, kontracepcije i sposobnosti da prihvati ili odbije seks;
● samo 71 odsto država garantuje pristup sveobuhvatnoj maternalnoj nezi;
● samo 75 odsto država zakonom obezbeđuje potpun, ravnopravan pristup kontracepciji; ● samo oko 80 odsto država ima zakone kojima podržava seksualno zdravlje i blagostanje;
● samo oko 56 odsto država ima zakone i politike kojima podržava sveobuhvatno seksualno obrazovanje.
„Ogorčeni smo zbog činjenice da skoro polovina žena i dalje ne može da donosi sopstvene odluke o tome da li da stupi ili ne u seksualni odnos, koristi kontracepciju ili potraži zdravstvenu zaštitu,“ kaže izvršna direktorka UNFPA, dr Natalia Kanem. „U suštini, stotine miliona žena i devojčica nisu vlasnice svog tela. Njihovim životima upravljaju drugi.“
U državama Istočne Evrope i Centralne Azije u kojima su podaci dostupni, žene uopšteno gledano, imaju veću telesnu autonomiju. Ali udeo žena koje nisu u potpunosti osnažene da donose izbore u vezi zdravstvene zaštite, kontracepcije i sposobnosti da pristanu ili ne na seks i dalje je značajan: 19 odsto u Ukrajini i 34 odsto u Jermeniji. U Srbiji, više od polovine (56%) žena iz romskih naselja, starosti 20–24 godine stupilo je u brak pre navršene 18. godine, a 16% – pre navršene 15. godine.
Izveštaj takođe beleži i mnoge druge načine na koje se krši telesna autonomija žena, muškaraca, devojčica i dečaka širom sveta i otkriva da:
● dvadeset država odnosno teritorija ima zakone koji podržavaju „udaju za silovatelja“, u kojima muškarac može da izbegne krivično gonjenje ako oženi ženu ili devojčicu koju je silovao;
● četrdeset tri države nemaju zakonodavstvo koje se odnosi na pitanje silovanja u braku (od strane supružnika);
● preko 30 država ograničava pravo ženama da se kreću izvan svog doma;
● devojčice i dečaci sa invaliditetom imaju skoro tri puta veću šansu da budu podvrgnuti seksualnom nasilju, pri čemu su devojčice u najvećem riziku.
Rešenja: mogućnost da se kaže da, pravo da se kaže ne Izveštaj pokazuje na koji način rad na borbi protiv zlostavljanja može dovesti do dodatnih povreda telesne autonomije. Na primer, tokom postupka u slučaju silovanja, krivičnopravni sistem nekad traži od osobe koja ga je pretrpela da se podvrgne invazivnom, takozvanom testu nevinosti. Stvarna rešenja, u skladu sa nalazima izveštaja, moraju uzeti u obzir potrebe i iskustva osoba kojih se ovi problemi tiču.
„Telesna autonomija je osnov za uživanje svih ljudskih prava, uključujući pravo na zdravlje i na život slobodan od nasilja,“ kaže Alana Armitaž, regionalna direktorka UNFPA za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.
Veća je verovatnoća da će žena koja ima kontrolu nad svojim telom biti osnažena u drugim sferama svog života. Ona dobija ne samo u odnosu na autonomiju, već i kroz unapređenje zdravlja i obrazovanja, prihoda i sigurnosti. Veća je verovatnoća da će i ona i njena porodica biti uspešni.
Izveštaj Stanje svetskog stanovništva predstavlja vodeću godišnju publikaciju UNFPA. Od 1978. godine ovaj izveštaj se objavljuje na godišnjem nivou i skreće pažnju na novonastala pitanja u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, stavlja ih u glavne tokove i istražuje izazove i prilike koje ona predstavljaju za međunarodni razvoj.