Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kea: manje dominantnosti veći uspeh

Beč
Foto: © R. Schwing/Vetmeduni Vienna
Srpska ekonomija

Ugrožena vrsta novozelandskog velikog papagaja kea (Nestor notabilis) važi za veoma inteligentnu pticu zbog čega je od velikog značaja za proučavanje ponašanja kod životinja. U nedavno objavljenoj studiji Univerziteta veterinarske medicine u Beču pokazalo se da je dominantnost prepreka za uspešnu saradnju. Čim su po hijerarhiji visoko rangirane životinje odustale od takvog ponašanja, uspeh je bio ostvariv.

Na jednoj grupi u kavezu odgajanih kea-ptica međunarodni tim istraživača je ispitivao koji faktori podržavaju ili sprečavaju saradnju između životinja kada one mogu slobodno međusobno da imaju interakciju.

„Očekivali smo da je tolerancija dominantnih životinja važan faktor koji eventualno sprečava saradnju. S druge strane, pošli smo od toga da će životinje sa jačim asocijativnim vezivanjem i nižim rangom pokazati više tolerancije i time uspešniju saradnju“, objašnjava autor studije Raul Šving (Raoul Schwing).

Istraživači su ispitivali koji uticaj imaju dominantnost, hijerarhija, tolerancija, pripadnost grupi i koordinacija prilikom saradnje. Na drvenom sanduku postavljena su dva, tri ili četiri lanca koji moraju istovremeno da se povuku da bi se došlo do hrane kao nagrade. Nagrada je mogla biti nejednako raspoređena, ali nije mogla jedna životinja u potpunosti imati monopol. „Najpre smo životinje upoznali sa mehanizmom tako što smo im dozvolili da vuku jedan lanac koji je otvarao katanac na dnu sanduka. To je omogućilo pristup nagradi. Dodajući drugi lanac na suprotnoj strani sanduka napravili smo zadatak koji se obavlja u kooperaciji sa još jednom životinjom, gde se dva lanca moraju istovremeno povući da bi se ostvario uspeh“, kaže Šving.

Na početku eksperimenta pokazalo se da su dominantne životinje u početku toliko bile zainteresovane da odbrane sanduk da niko od njih nije pokazao dovoljno suzdržanosti da se keama nižeg ranga omogući da povuku lanac. Zbog toga su istraživači adaptirali konstrukciju tako što su svih 16 ptica mogle da učestvuju na eksperimentu i da se suoče sa sandukom i dva lanca. Za vreme zajedničkog suočavanja dve ptice su uspele da istovremeno povuku lance. Nakon više pokušaja na kojima su učestvovale sve ptice kutija je konačno otvorena. Nakon ovog poduhvata dominantnije životinje su dozvolile svojim niže rangiranim pripadnicima vrste da povlače lance.

U nastavku je tim naučnika mogao da izvede planirane testove. Za vreme testiranja uz prvobitna dva lanca dodati su treći i konačno četvrti lanac da bi se ispitala saradnja između tri i četiri životinje. Kod tih testova dominantno ponašanje pojedinih kea ostao je najjači faktor koji je odlučivao o uspehu. Interesantno je što ta vrsta papagaja može da ovlada svojim dominantnim ponašanjem i da uči da se prilagodi grupi. „Verovatnoća uspeha se povećava sa stepenom suzdržavanja dominantnih životinja. Uz to su ranija iskustva na istom zadatku doprinela uspehu na narednim vežbama. Povećavanjem hijerarhije smanjivao se uspeh posebno kod pokušaja sa četiri lanca. Iako postoji još mnogo faktora koji moraju da se istražuju, po prvi put smo uspeli da pokažemo da četiri ptice istovremeno mogu da rade na istoj spravi, da bi dobile nagradu“, dodaje Šving.

Posebna vrednost studije ogleda se u sprovođenju testa gde više životinja treba međusobno da sarađuje. Retki su naučni eksperimenti gde više od dve životinje mogu koordinisanim delovanjem da dobiju nagradu. „Ovo je iznenađujuće imajući u vidu da mnogi oblici saradnje u prirodi posebno zavise od ponašanja više individua, na primer, kada lavovi i drugi mesojedi zajedno love plen ili kod šimpanzi kada zajednički štite teritoriju i druge resurse ili se brane od drugih životinja“, objašnjava Šving.

 

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču