Dr Aleksandra Tomić Pešić (neurologija), dr Marija Vukoja (intenzivna medicina i anesteziologija), dr Gorica Ristić (reumatologija) i dr Marin Jukić (farmacija) dobitnici su nagrada osmog konkursa “International Medis Awards” za izuzetna dostignuća u oblasti medicine i farmacije. Radovi ovih naučnika iz Srbije objavljeni su u naučnim publikacijama sa impakt faktorom višim od 1.500.
Komisija je imala težak zadatak da među 229 istraživača iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Severne Makedonije, Slovenije i Srbije izabere najbolje. Zahteve konkursa ispunila je 181 prijava, a nagrade su dodeljene u devet oblasti: neurologija, gastroenterologija, intenzivna medicina i anesteziologija, oftalmologija, pedijatrija, ginekologija, pulmologija i alergologija, reumatologija i farmacija.
- Cenili smo inovativnost u istraživačkom postupku, korišćenje novih naprednih tehnologija u istraživanju, a pre svega naučni i klinički značaj dobijenih zaključaka. Istraživanja finalista bila su plodna, donela su novu vrednost i kvalitet koji ima naučni, praktični i klinički značaj – kaže prof. dr Dragoslav Sokić, direktor Klinike za neurologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, koji je bio član komisije na konkursu u oblasti neurologije.
Aleksandra Tomić Pešić je prvi autor originalnog naučnog članka „Promene strukture mozga kod fokalne distonije — šta je sa specifičnošću zadatka? Multimodalna MRI studija“, iz oblasti neurologije. Objavljen je u naučnom časopisu Movement Disorders. Istraživanje neurologa Aleksandre Tomić Pešić bilo je u vezi sa distonijom koja predstavlja nevoljni pokret. On dovodi do nenormalnog i izmenjenog položaja određenog dela tela zbog prolongiranog grča mišića. Sagovornica kaže da distonija može biti prisutna stalno, ali da se istraživanje odnosi na distoniju koja se javlja pri određenim motornim zadacima i to onim koji su uvežbani i zahtevaju jednu dobru motornu kontrolu.
- Radili smo jednu savremenu metodu magnetne rezonance gde smo ispitivali strukturne promene kod ovih boelnsika i poredili ih sa ovom drugom grupom pacijenata sa distonijom. Naš cilj je u stvari bio da ispitamo i nekako malo bolje razumemo patofiziologiju ovog poremećaja odnosno šta je to što je u osnovi javljanja distonije samo kod određenih pacijenata koji se bave određenim zanimanjima, na primer kod muzičara, kod sportista, kod određenih osoba se javlja samo prilikom pisanja znači kod prekomernog korišćenja određenog motornog obrasca. Takođe, ispitivali smo i uticaj botulinskog toksina kojeg inače koristimo za lečenje različitih formi distonije na promene u strukturama mozga.
Već 15 godina reumatolog Gorica Ristić posebnu pažnju posvećuje reumatoidnom artritisu i povećanom karadivaskularnom riziku. Dr Gorica Ristić je prvi autor originalnog naučnog članka iz oblasti reumatologije „Uticaj aktivnosti bolesti na poremećeni metabolizam glukoze kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom“, koji je objavljen je u naučnom časopisu Arthritis Research & Therapy.
Ona objašnjava da su kod ovih pacijenata na početku otkrivali subkliničku arterosklerozu koja nema kliničke manifestacije, da bi kasnije počeli da ispituju koji sve parametri utiču na ubzanu arteroskelrozu. Utvrđeno je da pacijenti kod kojih se vremenom razvije deformacija zbog reumatoidnog artritisa mnogo više umiru zbog infarkta miokarda i generalno kardiovaskularnih bolesti. Poslednji korak u radu je insulinska rezistencija.
- Znamo da pacijenti sa šećernom bolešću imaju jako povećan kardiovaskularni rizik. Ono što je bilo iznenađujuće u reumatologiji to je da je kriva rizika za kardiovaskularne bolesti identična kod bolesnika za reumatoidnim artritisom kao i kod onih sa đećernom bolešču o čemu se mnogo mnogo manje priča. Tako da smo ispitivali insulinsku rezistenciju kod naših bolesnika i funkciju beta ćelija pankreasa. Određivali smo neke specifične enzime koji su vezani za aktivnost reumatoidnog artritisa, tako da je pokazano da sa supresijom inflamacije koja je hronična u reumatoidnom artritisu taj rizik može drastično da se smanji.
Generalno je poslednjih petnaestak godina nastala revolucija u autoimunim bolestima u koje spada i reumatoidni artritis, kaže Gorica Ristić i naglašava da srećom poslendjih petnaestak godina imamo prilike da i u našoj zemlji dajemo najsavremeniju svetsku terapiju. To je terapija monoklonalnim antitelima takozvana biološka terapija koja je drastično smanjila kardiovaskulatni rizik, ali i invaliditet kod pacijenata. Ona na kraju ističe da niko do sada nije testirao te enzime i povezivao ih sa insulinskom rezitencijom, a upravo u tome je doprinos nagrađenog rada.
Marin Jukić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, koji je trostruki dobitnik međunarodne nagrade Medis za medicinska istraživanja u oblasti farmacije, a posvećen je istraživanju farmakološkog lečenja depresije i šizofrenije. Ove godine dr Jukić prvi je autor originalnog naučnog članka iz oblasti farmacije sa naslovom „ Procena rezultata aktivnosti haplotipa CYP2D6 na osnovu metaboličkih odnosa 4700 pacijenata lečenih sa tri različita supstrata CYP2D6“, objavljen u naučnom časopisu Clinical Pharmacology & Therapeutics.
- Velika je čast među tolliko prijavljenih radova biti nagrađen - rekao je Marin Jukić, farmakolog koji se posvetio metabolizmu lekova.
Sagovornik ističe da je svaki pacijent priča za sebe, kao i da svako metaboliše lekove drugačije. Jukić se već pet godina bavi kliničkim ispitivanjima, a u radu koji je nagrađen objašnjava kako se dolazi do toga šta od lekova odgovara kom pacijentu. Tipična je situacija kada pacijent sporo metaboliše lek pri standardnim dozama. Lek mu se nagomilava, on pati zbog neželjenih dejstava tih lekova koji mogu da izazovu i blagu intoksikaciju. Isto tako imamo pacijente koji vrlo brzo metabolišu lek, a zapravo se ni ne razvije dejstvo te takav pacijent ostaje faktički nelečen iako uzima lek u standardnoj dozi.
- Cela stvar je u ta dva ključna enzima i u genotipu što je moguće odraditi PCR-om. To je jedna reakcija slična testiranju za kovid, zaista se brzo uradi, a zna se kog je pacijent genotipa tako da dajemo jednu vrednu asistenciju, predviđanje lekarima kada razmišljaju da li da daju višu ili nižu dozu leka. Ako neko ima 50, a neko 100 kilograma ovom drugom pacijentu od 100 kilograma daće se veća doza leka. Tako je potrebno iznati i kakvo je stanje bubrega, jetre, ali i kakvo je genetsko stanje tih enzima.
Tako se omogućava, dodaje Marin Jukić da pacijent dobije svoju savršenu dozu odmah.
Projekat u kojem je učestvovala anesteziolog Marija Vukoja iz Insitututa za za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici imao je za cilj poboljšanje u jedinicma intezivne nege. Studija je trajala četiri godine, obuhvatila je više od 4.000 pacijenata, a sprovedena je u 34 bolenice u 15 zemalja. Njen naučni članak iz oblasti intenzivne medicine i anesteziologije sa naslovom „Kontrolna lista za rano prepoznavanje i lečenje akutne bolesti i povrede: eksplorativna multicentrična međunarodna studija poboljšanja kvaliteta u jedinicama intenzivnog lečenja sa promenljivim resursima“. koji objavljen u naučnom časopisu Critical Care Medicine, privuko je pažnju članova komisije koja je dodeljivala nagrade.
- U ovoj studiji koristili smo pametne tehnologije kako bi implementirali elektronske ček liste dakle kontrolne liste za terapiju najtežih pacijenata. Taj pametni softver imao je, pored elektronskih ček listi i integrisane protokole za dijagnostiku, praćenje i tretman najtežih pacijenata. Rezultati studije su pokazali da kada primenite takav jedan sistemski pristup pacijentima možete da poboljšate kvalitet nege, a isto tako da utičete na skraćenje bolničkog lečenja, smanjenja komplikacija i konačno smanjenje smrtnosti.
Vukoja posebno ističe ulogu lekara u regionu u ovoj velikoj internacionlnoj studiji. Lekari Insituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici nisu samo učestvovali u realizaciji projekta, već su imali ulogu u dizajniranju i vođenju projekta. Ono što je veoma važnje je da sa objavljivanjem rezultata projekta nije prestao rad lekara. Nastavljene su aktivnosti na edukaciji u oblasti intezivne medicine, sprovode se i simulacione radionice, ali se stvara i široka grupa lekara u regionu i u svetu koji će dalje u budućnosti razmenjivati svoja iskustva.
Od 2014. godine, kada je prvi put raspisan Konkurs za vrhunska istraživačka dostignuća u oblasti medicine i farmacije “International Medis Awards for Medical Research”, nagrađeno je 14 srpskih naučnika.