Zujanje u neposrednoj blizini bečke spalionice otpada Špitelau – Bečki univerzitet je medonosnim i divljim pčelama stavio na raspolaganje 800 kvadratnih metara površine sa pašnjacima, pojilicama, kućicama za divlje pčele kao i hightech- i pokaznim košnicama.
Ukupno 14 društava medonosnih pčela sa 80.000 insekata tokom letnjeg perioda pružaće kako đacima tako i budućim nastavnicima znanje o „super organizmu zvanom pčela“. Budući nastavnici biologije koji ovde i na predavanjima dobiju osnovo znanje o ophođenju sa pčelama treba da budu podstaknuti da i u drugim školama uzgajaju pčele.
„To nije kompletna pčelarska obuka“, objašnjava rukovodilac Ausrijskog centra za didaktiku biologije Andrea Meler.
Studenti i pedagozi treba najpre da izgube strah da se bave pčelama. U Nemčkoj i Austriji je 80 „Bee.Ed“-apsolvenata već postavilo košnice na školama, kaže Meler. Projekat „Bee.Ed“ je 2012. godine pokrenula Meler zajedno sa studentima na univerzitetu u Triru, gde još uvek postoji. U glavni grad Austrije Meler je projekat donela 2019. godine.
U okviru projekta jedna volonterska grupa studenata brine o bašti, dodeljuje imena pčelama maticama, kao na primer „BeeYonce“ i „Wasabee“.
Meler objašnjava da se na jednom istraživačkom projektu sa đacima srednjih škola pokazalo da se bavljenjem pčelama razvija povezanost sa prirodom. Posebno bi đaci u sistemu inkluzivnog obrazovanja mogli profitirati od takvog projekta.
Jedno pčelinje društvo se može u pokazoj bašti posmatrati iza stakla. Ko želi više da sazna o tim korisnim insektima zadovoljiće se sa hightech-košnicom. Ovde postoje senzori za vetar, vazdušni pritisak, prašinu i temperaturu izvan i unutar košnice. Takođe se meri i unos meda. Pomoću kamere se može posmatrati aktivnost pčela.
„Takvi projekti poželjni su i na drugim univerzitetima jer se često zanemaruje praktična obuka kada je u pitanju nastavno osoblje“, istakla je Meler.