CARINSKA UNIJA ALTERNATIVA EVROPSKIM INTEGRACIJAMA ZAPADNOG BALKANA

U štampi, ali i u ostalim vidovima informisanja u prethodnom periodu pominjala se mogućnost formiranja carinske unije na Zapadnom Balkanu. To se čak moglo čuti i od najviših zvaničnika regiona. Ovakav scenario nagovestio je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, ali i budući šef države Aleksandar Vučić.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež smatra da je ova ideja za privrednike i državu velika stvar, o kojoj se razgovaralo prethodne dve godine u okviru Investicionog foruma PKS.

Predsednik kompanije ITM Toplica Spasojević smatra da bi ta ideja, ukoliko bi pretpostavila smanjenje administracije i pojednostavljenje propisa, išla u korist privrednicima, stranim investitorima, ali i državama regiona.

Nedugo pošto je ova vest doprla do susednih država koje bi i same bile članice buduće ekonomske integracije, zamenik predsedavajućeg Saveta ministara i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirko Šarović pozdravio je inicijativu da se na Zapadnom Balkanu formira carinska unija, koja bi, kako je naveo, predstavljala „viziju za budućnost ovog dela Evrope“. Za to nam je, smatra Šarović, potrebna stabilnost regiona, predvidivost na duge staze, ali i „resetovanje naše zaostavštine iz skore prošlosti“.

Predsednik Asocijacije menadžera Jugoistočne Evrope Budimir Raičković veruje da je za privrednike važno da nastupamo na zajedničkom tržištu i da tako budemo atraktivniji za strane investitore. Međutim, pre nego što dođe do moguće sinergije tržišta, privrednika i političkog establišmenta Zapadnog Balkana, treba naglasiti da se privredna saradnja u regionu ostvaruje u okviru CEFTA 2006. ili CEFTA II, ugovora o slobodnoj trgovini. Ugovor CEFTA obuhvata Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru, Albaniju, UNMIK – Kosovo, pa čak i Moldaviju.

Zanimljivo je da su Bugarska, odnosno Hrvatska, do trenutka prijema u punopravno članstvo Evropske unije, 2007. i 2013. godine, takođe bile potpisnice ovog ugovora. Kriterijumi na kojima počiva funkcionisanje ugovora CEFTA 2006. utvrđeni su u Zagrebu 2005.