ODRŽIVOST MAKEDONSKE EKONOMIJE

Sistem privrednog prosperiteta koji je izgradila Makedonija u poslednjih deset godina pokazao se u praksi kao vrlo efikasan i predstavlja prekretnicu na putu ekonomskog razvoja. Kontinuirani napredak pokazao je da i male države mogu da postignu veliki ekonomski uspeh, iako ne poseduju prirodne resurse koji i dalje pokreću svetsku ekonomiju, kao što su nafta, gas ili kapaciteti za proizvodnju jeftine električne energije. Prema zvaničnim predviđanjima Ujedinjenih nacija za Republiku Makedoniju, u 2011. godini očekivao se ekonomski rast od 3%, dok je već u 2012. zabeleženo uvećanje od 4%.

Slična su bila i predviđanja Međunarodnog monetarnog fonda, koja su ukazala da je makedonski ekonomski rast u 2014. godini 3,1%, što je tada za celi jedan procenat bilo više u odnosu na države regiona. Godine 2015. rast makedonske ekonomije bio je 3,26%, što ju je dovelo na vrh liste evropskih zemalja s najvećim ekonomskim rastom. Ukoliko napravimo presek za period od 2004. do 2014. godine, utvrdićemo prosečnu godišnju stopu rasta makedonske ekonomije od 2,4%, s tim što je u tom periodu zabeležan i istorijski rekord ekonomskog rasta ove države od 8,2% BDP u 2005. godini, dok je 2009. zabeležen i istorijski minimum, od minus 2,4% BDP. Takvi turbulentni, a vrlo često kontradiktorni trendovi ukazuju na to da ekonomija i privreda ove države i te kako zavise od evropskih, regionalnih i unutarpolitičkih tokova.

Individualni i korporativni porez u Republici Makedoniji iznose svega 10%, što zemlju čini vrlo atraktivnom za nove domaće i strane investicije, a podstiče i smanjenje nezaposlenosti, što je i dalje veoma usporeno. Stopa nezaposlenosti od 2008. godine stoji na 30% i beleži određene oscilacije između plus odnosno minus 1-2%, u zavisnosti od političkih prilika. Izborni period je veoma povoljan za otvaranje novih radnih mesta, i to svakako u javnom sektoru, koji je preobiman za kapacitete makedonske ekonomije.

Kao i u ostalim zemljama u tranziciji, dodatni balast za Makedoniju predstavlja takozvana siva ekonomska zona, koja beleži profit od 30-40% ukupnog društvenog proizvoda unutar države. Takvi negativni trendovi ozbiljno udaljavaju makedonsku državu i njenu ekonomiju od procesa održivog rasta i razvoja. Problem predstavlja i prevelika uloga sektora usluga, koji doslovce vlada makedonskim ekonomskim tokovima sa 60% udela, na račun industrije i poljoprivrede, koji, umesto da budu generatori ekonomskog prosperiteta, imaju samo 30% udela u ekonomiji Republike Makedonije.

Privatni sektor suočava se s problemima likvidnosti, i evidentno je optužuje državu da ne izmiruje obaveze na vreme i na taj način blokira „lanac“ platnih tokova. Makedonija je u 2012. godini zvanično ušla u recesiju. Iako je tokom 2008. i 2009. nekako uspevala da se održava u odnosu na ostale evropske ekonomije, usložnjavanje političkih tokova u zemlji u poslednje četiri godine imalo je ključan uticaj na razvoj privrede. U istoj godini struja u makedonskoj državi je poskupela za skoro 17%, odnosno prvo poskupljenje od 7% je realizovano u januaru, dok je u avgustu zabeleženo dodatno, i to za 10%.