Samit u Trstu: poruka da što pre postanemo deo EU

Nova makedonska vlada imaće mnogo problema. Ne samo političkih i međuetničkih već i ekonomskih, i neće biti u mogućnosti da ih rešava odvojeno, kaže u intervjuu za Srpsku
ekonomiju Nikola Poposki, bivši ministar finansija i predsednik makedonskog Sobranja i aktuelni dekan Fakulteta ekonomskih nauka.

Koje mere treba da preduzme nova makedonska vlada kako bi podstakla investiranje?

Nova vlada će morati integralno da rešava probleme jer su oni zavisni jedni od drugih, kao što su politika i ekonomija. U tom smeru verovatno će morati i da podstiče investiranje, čija
je vrednost između 22 i 26 odsto bruto domaćeg proizvoda. U to su uključene i strane direktne investicije i investicije u javnom finansijskom sektoru. Makedonska vlada će morati da podstakne privatne investicije i uveća štednju, pre svega u privatnom sektoru, i da se to transformiše u investicije. Treba da se stabilizuju politički, ekonomski i pravni sistem. Ugovori treba da su validni, a vlasništvo stabilno, tržišta kapitala treba da funkcionišu. Na primer, naša berza već godinama funkcioniše na nivou prometa vrednosti dva-tri stana u Skoplju. Znači, mi nemamo promet. Teško da će se investicije, posebno one portfolio, ponovo reaktivirati. Neophodno je preuređivanjeinvesticija u javnom sektoru, koje nisu male, ali zasnivaju se na deficitu i javnom dugu. Trenutno, sve što se investira u Makedoniji finansira se preko stranih kredita, manji deo iz Svetske banke i Evropske banke, a veći deo od država i državnih kompanija, od Kine na primer. Imamo kredit od 700 miliona dolara. Treba malo više da se okrenemo budžetskoj štednji kako bi postojale zdravije osnove za nove investicije, koje bi bile usmerene ka drugim sferama. Putna infrastruktura nam je relativno dobra, ali treba nastaviti s njenim održavanjem i poboljšavanjem. Dosta zaostajemo s gasifikacijom, loše je snabdevanje električnom energijom.

Da li otvaranje slobodnih ekonomskih zona u Makedoniji zapravo predstavlja diskriminaciju u odnosu na domaće kompanije?

To pitanje je predmet brojnih diskusija. Prvo, činjenica je da se diskriminišu domaći investitori i pravna lica. Oni iz inostranstva besplatno dobijaju domaće resurse, najčešće građevinsko zemljište. Ima i brojnih olakšica koje vlada u tajnosti obezbeđuje potpisivanjem ugovora sa stranim investitorima. Sve studije pokazuju da su, na osnovu obrazovne strukture u Makedoniji, radnici bolje plaćeni u domaćim kompanijama. Nema niko ništa protiv stranih investitora u Makedoniji, ali oni moraju da koriste isti pravni, poreski, finansijski i cenovnisistem. Nelogično je da domaći investitor u skopskom ekonomskom regionu investira u kvadratni metar građevinskog zemljišta 300-400 evra, dok se stranim kompanijama prodaje za jedno evro.