Funkcionalna saradnja zlata vredi

Građani na Zapadnom Balkanu prilično su razočarani dosadašnjim aktivnostima Evropske unije, kaže u intervjuu za Srpsku ekonomiju prof. dr Radovan Vukadinović, predsednik Hrvatskog atlantskog saveta. Naš sagovornik je i predsednik Hrvatskog udruženja za međunarodne studije, dekan Fakulteta društvenih nauka u Crnoj Gori i direktor Odeljenja za međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Zagrebu, i svakako jedan od najupućenijih u dešavanja na svetskoj političkoj sceni, posebno na to kako se ona, posebno evropska, odražavaju na zemlje Zapadnog Balkana.

Kažete da su građani na Zapadnom Balkanu prilično razočarani dosadašnjim aktivnostima Evropske unije. Zbog čega?

Rekao bih da se pre otprilike pet godina izgubilo to veliko interesovanje i da je Evropa, koja se suočavala sa svojom krizom, prestala da se bavi Zapadnim Balkanom. Čak je bilo i izjava da nijedna zemlja neće ući u Evropsku uniju do 2020. godine. To je, naravno, pokazalo zemljama da se, koliko god se trudile da se približe, Evropska unija udaljava, i kulminiralo je upravo u trenucima krize u Evropskoj uniji i problema na Zapadnom Balkanu.

Šta građani na Zapadnom Balkanu mogu da očekuju nakon samita u Trstu?

Sastanak u Trstu je svakako vredan, jer je to pokušaj da se kaže da Evropska unija ne želi da napusti Balkan i da ne treba dići ruke od tog regiona. Ne verujem daće u Trstu išta vrlo konkretno biti obavljeno. To će biti sastanak koji je pre svega značajan politički. On će svim zemljama Zapadnog Balkana ukazati da stvar nije izgubljena, da će se nastaviti s tim radom
i da oni, naravno, trebaju da rade na svemu onome što Evropska unija od njih očekuje.