Politika mora da otvori vrata nacionalne ekonomije

Bivša SFRJ je sa Zapadom, posebno sa SR Nemačkom, imala u jednoj fazi mnogo razvijenije ekonomske nego političke odnose, što je bitno olakšalo celokupnu saradnju, uključujući i
političku. Kasnije, posle raspada SFRJ, uništenje velikih industrijskih pogona, u savezu s korupcijom i kriminalom, najviše je oslabilo ekonomsku moć celog Zapadnog Balkana na svetskom tržištu. Danas, kad je svetska ekonomija sve više povezana i regionalni procesi imaju veći intenzitet, prvi prioritet Zapadnog Balkana je da bude integralni deo evropskog
ujedinjavanja, rekao je, između ostalog, u razgovoru za Srpsku ekonomiju Budimir Lončar, poslednji jugoslovenski ministar spoljnih poslova.

Zašto je bivša jugoslovenska država imala bolje ekonomske performanse i pored svoje ideološke posebnosti u odnosu na države koje su se osamostalile nakon dezintegracije SFRJ?

Svaki razvod ima svoju cenu, od supružnika kad se rastaju do država kad se razilaze. Vidimo sada kakve će materijalne i finansijske posledice imati izlazak Velike Britanije iz EU. Međutim, u našem slučaju, kao i kod mnogih zemalja u tranziciji, najveći izvor svih nevolja i zabluda leži u raskoraku između političkog pluralizma, koji je pozitivan,i odsustva vladavine prava. Privatizacija, koja je bila logična, devastirana je korupcijom, koja ima široke razmere na prostoru celog regiona. Autokratski, čitaj: jednopartijski sistem s vladavinom prava je manje loš nego sistem pluralizma deklarisane demokratije i vladavine korupcije.

Da li je nedovoljno kvalifikovana radna snaga na Zapadnom Balkanu zapravo nasleđe jugoslovenskog sistema ili posledica sukoba iz devedesetih?

To je jedna od brojnih negativnih posledica deindustrijalizacije. U savezu s korupcijom i kriminalom, deindustrijalizacija, uništenje velikih industrijskih pogona, najviše je oslabila ekonomsku moć celog Zapadnog Balkana na svetskom tržištu.