Od parole Trst je naš do slogana Trst je naša šansa prošlo je – sedam decenija. Odmah posle Drugog svetskog rata taj grad na severu Italije bio je predmet graničnog sporenja dve države (Italije i Jugoslavije), da bi nešto kasnije njegova piazza Ponte roso postala kultno mesto švercerske ekonomije socijalističke Jugoslavije, a 12. jula ove godine Trst će biti mesto gde će države bivše Jugoslavije na Samitu Zapadnog Balkana tražiti nove modele i dodatne načine kvalitetnije i brže ekonomske integracije regiona.
Tršćanski samit trebalo bi da bude još jedna u nizu provera pojedinačne sposobnosti država Zapadnog Balkana da putuju u Evropsku uniju i prolaznog vrednovanja zajedničkog napretka u evrointegracijama. Trst će tako zaista biti nova šansa Srbije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine da osnaže ideju integracije i svoje evropsko opredeljenje da na Zapadnom Balkanu stvore mini EU i tako se kvalifikuju za kredibilnog partnera velike zajednice evropskih naroda.
Činjenica je da u poslednje vreme regionom odjekuju ratne trube i da se širi politička netrpeljivost. To izaziva strahove i zebnju kod građana, kojima je više stalo do radnog mesta i boljeg životnog standarda nego do ratovanja. Istovremeno, i na sreću, ne posustaju ekonomske ideje i inicijative koje bi od Zapadnog Balkana da stvore prosperitetan evropski region. Kod običnih ljudi svaka vrsta ekonomskog povezivanja budi nadu da region nije izgubljen slučaj i da za njega još ima šanse. Kao i obični građani, i investitori misle isto kad vide, čuju ili pročitaju da su države regiona spremne da sarađuju kako bi napravile bolji i motivišući ambijent za poslovanje.