Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

ODRŽIVOST MAKEDONSKE EKONOMIJE

Piše: Mitko Arnaudov

Sistem privrednog prosperiteta koji je izgradila Makedonija u poslednjih deset godina pokazao se u praksi kao vrlo efikasan i predstavlja prekretnicu na putu ekonomskog razvoja. Kontinuirani napredak pokazao je da i male države mogu da postignu veliki ekonomski uspeh, iako ne poseduju prirodne resurse koji i dalje pokreću svetsku ekonomiju, kao što su nafta, gas ili kapaciteti za proizvodnju jeftine električne energije. Prema zvaničnim predviđanjima Ujedinjenih nacija za Republiku Makedoniju, u 2011. godini očekivao se ekonomski rast od 3%, dok je već u 2012. zabeleženo uvećanje od 4%.

Slična su bila i predviđanja Međunarodnog monetarnog fonda, koja su ukazala da je makedonski ekonomski rast u 2014. godini 3,1%, što je tada za celi jedan procenat bilo više u odnosu na države regiona. Godine 2015. rast makedonske ekonomije bio je 3,26%, što ju je dovelo na vrh liste evropskih zemalja s najvećim ekonomskim rastom. Ukoliko napravimo presek za period od 2004. do 2014. godine, utvrdićemo prosečnu godišnju stopu rasta makedonske ekonomije od 2,4%, s tim što je u tom periodu zabeležan i istorijski rekord ekonomskog rasta ove države od 8,2% BDP u 2005. godini, dok je 2009. zabeležen i istorijski minimum, od minus 2,4% BDP. Takvi turbulentni, a vrlo često kontradiktorni trendovi ukazuju na to da ekonomija i privreda ove države i te kako zavise od evropskih, regionalnih i unutarpolitičkih tokova.

Individualni i korporativni porez u Republici Makedoniji iznose svega 10%, što zemlju čini vrlo atraktivnom za nove domaće i strane investicije, a podstiče i smanjenje nezaposlenosti, što je i dalje veoma usporeno. Stopa nezaposlenosti od 2008. godine stoji na 30% i beleži određene oscilacije između plus odnosno minus 1-2%, u zavisnosti od političkih prilika. Izborni period je veoma povoljan za otvaranje novih radnih mesta, i to svakako u javnom sektoru, koji je preobiman za kapacitete makedonske ekonomije.

Kao i u ostalim zemljama u tranziciji, dodatni balast za Makedoniju predstavlja takozvana siva ekonomska zona, koja beleži profit od 30-40% ukupnog društvenog proizvoda unutar države. Takvi negativni trendovi ozbiljno udaljavaju makedonsku državu i njenu ekonomiju od procesa održivog rasta i razvoja. Problem predstavlja i prevelika uloga sektora usluga, koji doslovce vlada makedonskim ekonomskim tokovima sa 60% udela, na račun industrije i poljoprivrede, koji, umesto da budu generatori ekonomskog prosperiteta, imaju samo 30% udela u ekonomiji Republike Makedonije.

Privatni sektor suočava se s problemima likvidnosti, i evidentno je optužuje državu da ne izmiruje obaveze na vreme i na taj način blokira „lanac“ platnih tokova. Makedonija je u 2012. godini zvanično ušla u recesiju. Iako je tokom 2008. i 2009. nekako uspevala da se održava u odnosu na ostale evropske ekonomije, usložnjavanje političkih tokova u zemlji u poslednje četiri godine imalo je ključan uticaj na razvoj privrede. U istoj godini struja u makedonskoj državi je poskupela za skoro 17%, odnosno prvo poskupljenje od 7% je realizovano u januaru, dok je u avgustu zabeleženo dodatno, i to za 10%.

Ostali naslovi

Najvažniji događaji u Beču u 2025. godini
Srpska ekonomija
Glavni grad Austrije pripremio je brojne događaje koji će obeležiti dolazeću 2025. godinu. Na programu su kako tradicionalne, tako i nove manifestacije – od klizališta „Bečki ledeni san“ (Wiener Eistraum) preko festivala na Dunavskom ostrvu „Donauinselfest“ i muzičkog Filmskog festivala na trgu ispred gradske većnice, pa sve do velikih izložbi
Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu