Na zapadnom Balkanu toplo - hladno

U žutim čizmama i dresu Vardara preko Mutivoda u bolju budućnost! Ovako bi jedna rečenica mogla sažeto da opiše neka od aktuelnih regionalnih balkanskih dešavanja proteklih dana.

Sve je počelo u Hrvatskoj, čija je predsednica je na godišnjicu Dana sećanja na vukovarske žrtve došla obuvena u žute „Borovo“ čizme, takozvane "zenge" koje su 1991. nosili i hrvatski branitelji Vukovara. Kako je tom prilikom izjavila, poruka ovog gesta je da su Vukovaru potrebna radna mesta za bolju budućnost.

Komentarišući dalji razvoj odnosa Hrvatske i Srbije, Kolinda Grabar-Kitarović je konstatovala da su učinjeni neki koraci, ali i „da će puno vode proteći Dunavom pre nego Hrvatska i Srbija mogu govoriti da su prijateljske države.“ To ne znači da ne mogu razgovarati i da treba rešavati otvorena međudržavna pitanja. Na kom nivou su danas odnosi dve susedne države govori i podatak da je poseta predsednika Srbije Hrvatskoj koja je bila najavljivana za novembar pre izvesnog vremena zvanično otkazana i to na neodređeno vreme. Ovo je urađeno uz saglasnost obe strane jer ne postoji atmosfera za izgradnju međusobnog poverenja. U takvim okolnostima ponovna otvaranja predstavništava Privrednih komora, koja su takođe najavljivana do kraja godine, nisu trenutno aktuelna tema za države koje imaju međusobnu godišnju trgovinsku razmenu od oko jedne milijarde evra.

Jedna poseta u regionu je ipak ostvarena i to pre nekoliko dana. U prvoj poseti Beogradu bio je makedonski premijer Zoran Zaev. Poseti je prethodila višemesečna napetost u odnosima dve zemlje, koja je svoj vrhunac imala krajem avgusta povlačenjem kompletnog diplomatskog osoblja ambasade Srbije u Skoplju. Mediji su kao razlog ovog čina naveli „agresivno obaveštajno delovanje" protiv interesa Beograda. Velika kriza je izbegnuta sporazumom koji su Zaev i srpski predsednik Aleksandar Vučić ubrzo postigli u jednom telefonskom razgovoru. Tako je ovaj susret najviših predstavnika vlasti dve države sada mogao da počne u dosta „rasterećenijoj“ atmosferi i to simboličnom razmenom poklona, pa je Zaev srpskom predsedniku predao dres fudbalskog kluba Vardar.

Bilo je reči i o privrednoj saradnji, a makedonski premijer je dao i konkretne predloge za unapređenje trgovinske razmene kroz pojednostavljivanje carinskih procedura na graničnim prelazima, a govorilo se i o zajedničkom nastupu građevinskih kompanija dve zemlje na trećem tržištu. Kroz saopštenja je preneto da su teme bile i veliki infrastrukturni projekti: završetak Koridora 10, izgradnja pruge Budimpešta-Beograd-Skoplje i gasne konekcije Vranje – Kumanovo. Nije saopšteno da li je i šta konkretno dogovoreno i u kom roku, ali je najavljena zajednička sednica vlada Makedonije i Srbije za početak sledeće godine.

Jedna regionalna poseta je u najavi. Ovog puta ona je „privatnog karaktera“. Mediji su preneli da predsednik Albanije Iljir Meta dolazi u dvodnevnu nezvaničnu posetu opštini Medveđa, na jugu Srbije o kojoj su obavešteni i koju su odobrili državni organi Republike Srbije. Planirano je da predsednik opštine Medveđa i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije sačekaju gosta na administrativnom prelazu na Mutivodama. Najavljeni ciljevi posete albanskog predsednika , koji je zatražio neformalni razgovor sa albanskim i srpskim odbornicima u Medveđi, jeste pokazivanje da Srbi i Albanci mogu da žive u zajedništvu.

U poseti jugu Srbije u martu ove godine bio je bivši albanski predsednik Bujar Nišani koji je tom prilikom boravio u opštinama Bujanovac i Preševo, bez susreta sa funkcionerima Republike Srbije u sličnom rangu, pa je ova nova poseta planirana sa vrlo sličnim scenarijem.

Šta su očekivanja višenacionalne i veoma ekonomski nerazvijene Medveđe od posete prvog čoveka Albanije govori izjava lokalnog odbornika medijima koji je naglasio da je „ problem iseljavanja oba naroda zbog nedostatka posla“ i najavio da će da traži od predsednika Albanije da dovede nekog investitora, „jer se od nacionalizma i ekstremizma ne živi, to se ne jede.“

I ovonedeljne poruke balkanskih lidera upućuju na lepe želje, teatralnosti je puno, konkretnog još uvek nedovoljno. Kampanja za novi izbor vodi se uvek i svuda, tenzija se drži novim obećanjima i novim planovima, a osvrta na realizaciju urađenog skoro i da nema. Osvrćemo se samo u prošlost da nađemo „krivca“ zašto nemamo rešenje za bolju budućnost. Po sistemu toplo -hladno razgovaramo ili ne razgovaramo u regionu, a dragoceno vreme prolazi.

Ako smo nešto mogli da naučimo do sada iz naših međusobnih odnosa jeste da zajednički ciljevi, kao što su mir i dobrosusedski odnosi, privredna saradnja i opredeljenje da svi budemo deo Evropske Unije jesu budućnost za balkanske države, a nacionalizam i ekstremizam treba da budu prošlost. Jer, kao što je rečeno „od toga se ne živi i to se ne jede“. Ali politička elita se pita, a „elita je sita“.