Balkanski živi zid

Krajem prošlog meseca i početkom oktobra održano je više značajnih sastanaka na Zapadnom Balkanu. Predsednik Grčke Prokopios Pavlopulos posetio je Srbiju i tom prilikom, kako je saopšteno, u razgovoru s najvišim srpskim zvaničnicima izrazio spremnost da Grčka, koja je u Evropskoj uniji tolike godine, pruži svu moguću pomoć Srbiji na njenom putu priključenja Uniji.

Odnose Grčke i Srbije karakteriše dobra saradnja i prijateljstvo kroz celu modernu istoriju dve države. Ne može se govoriti da u ovom trenutku postoje otvorena pitanja koja tu saradnju opterećuju, a povezanost je utoliko jača ukoliko se sagledaju i svi tradicionalni, istorijski, pa i religijski aspekti karakterisitični za suživot dva naroda.

Saradnja Srbije i Grčke

Iskreno savezništvo i prijateljstvo svakako bi moglo biti unapređeno i jačom privrednom saradnjom, koja, s obzirom na podatke Privredne komore Srbije o trgovinskoj razmeni, za devet meseci 2016. iznosi 296,6 miliona evra. U poslednjih deset godina robna razmena između Srbije i Grčke kretala se između 280 i 390 miliona evra, što je iznos koji je dostignut u 2013. godini. Takođe, iz podataka dostupnih iz istog izvora vidimo da se na listi zemalja u koje Srbija izvozi Grčka nalazi na 23. mestu, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,6 odsto. Na listi zemalja iz kojih Srbija uvozi Grčka je na 19. mestu, što je svakako daleko od svih razvojnih potencijala koja bi ova saradnja mogla da ima.

Poseti Pavlopulosa Srbiji prethodili su i drugi susreti, pa je tako početkom ove godine u Beogradu održan i Srpsko-grčki privredni forum, koji je ugostio visoke političke zvaničnike obe zemlje. Na tom forumu se čulo da je Grčka u Srbiji prisutna sa 2,5 milijardi evra i više od 200 preduzeća, koja zapošljavaju oko 25.000 ljudi. Forumu su prisustvovali i privredni predstavnici dve zemlje, koji su imali priliku da u direktnom kontaktu razmatraju mogućnosti saradnje, ali s rezultatima se još nije izašlo iz pomenutih okvira.

Uporedo s razvijanjem privredne saradnje, vrlo je značajno koristiti se snažnom grčkom podrškom proširenju Unije na Zapadni Balkan i u tom smislu je poseta grčkog predsednika od većeg značaja. U izjavama nakon sastanka predsednik Pavlopulos je proces pridruživanja Srbije, ali i zemalja Zapadnog Balkana, video „kao stvaranje jugoistočnog kraka EU jednakog sa ostalim“. Zanimljivo je da Grčka i samu Uniju doživljava onako kako bi i Srbiji verovatno najviše odgovaralo, kao „jedinstvenu, federalnu Evropu sa principima reprezentativne demokratije“.

Grčkoj bi svakako prijalo društvo Srbije, s kojom može da pronađe toliko sličnosti, ali i drugih zemalja Zapadnog Balkana, najviše zbog toga što je u ovom trenutku prilično usamljena na graničnim bedemima Unije. Upravo u ovom kontekstu možemo posmatrati najveći značaj pomenute posete, koja je svakako koordinirana i sa zvaničnicima u Briselu, a koja Srbiji ukazuje da na svom evropskom putu ima i podršku prijatelja, članica koje u potpunosti razumeju sva osetljiva pitanja, kao što je recimo status Kosova, a ne samo onih za koje se ta tema završava isključivo priznavanjem nezavisnosti.

Sastanak u Varni

Iz sličnog ugla možemo posmatrati i drugi važan susret nekoliko dana kasnije u Varni, nazvan tri plus jedan, koji je okupio visoke predstavnike četiri zemlje – bugarskog premijera Bojka Borisova, rumunskog premijera Mihaija Tudosea, grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i srpskog predsednika Aleksandra Vučića. Razgovaralo se, kako je zvanično saopšteno, o „unapređenju saradnje u oblasti saobraćaja, infrastrukture i energetike, kao ključnih za privlačenje investicija i ekonomski razvoj regiona“. Dogovoreni projekti, kao što je bugarsko-grčki Od mora do mora, u okviru kog bi železnička pruga povezala po tri glavne luke dve zemlje, a koji bi trebalo da dobije dva nova kraka – ka Srbiji i Rumuniji, imali bi znatnu pomoć evropskih fondova za strateške investicije.

Srbija i s Bugarskom, a pre svega s Rumunijom ima značajnu trgovinsku razmenu, koja sa ovom poslednjom prelazi i milijardu evra godišnje prema podacima PKS za 2015. godinu, što je stavlja na četvrto mesto najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije u toj godini. Novi susreti, najavljeni za kraj ove godine u Beogradu, trebalo bi da daju i konkretne odgovore o detaljima mogućeg povećanja ekonomske saradnje četiri zemlje regiona.

Ono što je takođe značajno izdvojiti, a što je i poruka svih učesnika ovog susreta, jeste da je neodrživo da između Grčke, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Austrije i Mađarske bude zemlja koja nije primljena u EU. To možemo tumačiti i kao iskrenu želju da Srbija što pre prođe kroz pristupne pregovore i dostigne status punopravnog člana, što je svakako važan faktor za postizanje trajnijeg mira i stabilnosti na Balkanu.

Sigurno je da Evropskoj uniji u ovom momentu ne trebaju balkanska žarišta, i u tom smislu je i izjava bugarskog premijera da na Balkanu ne treba da bude velikih i da ne treba davati razloga Uniji da u kontekstu sukoba razmišlja o nama. Iz izjave rumunskog premijera takođe se vidi da je interes ovih zemalja (ali i same Unije) da Srbija što pre zauzme mesto na graničnim barikadama EU. Ono što je za nas najvažnije jeste da Srbija sa ove strane može lakše da dobije saveznike u ostvarenju evropskih ciljeva u okolnostima kada sa Hrvatskom u ovom trenutku ne nalazi način da prevaziđe balast prošlosti, koji opterećuje bilateralne odnose dve zemlje. Veoma je značajno koristiti i to što će Bugarska biti zemlja koja predsedava Evropskoj uniji, u prvoj polovini naredne godine, što je i najavljeno kao „predsedavanje Balkana“.

Sve ove okolnosti mogu da, uz određene unutrašnje reforme i napredak u ispunjenju standarda EU, kako u ekonomskoj tako i drugim sferama društvenog života, ubrzaju pristupni proces. Mnogo značajnije je da kroz taj proces zemlje regiona, pa i Srbija, izađu bolje, s većim životnim standardom građana, funkcionalnim institucijama, garantovanim pravima i slobodama za svakoga.

Ako svedemo sve na ispunjenje forme, a bez suštine, ceo proces je praktično obesmišljen i uzaludan. Samo tako možemo insistirati da naše mesto u Uniji bude “jednako sa ostalima“. Bitno je i da jedni druge podržavamo na tom putu koji smo izabrali, jer zajednički su nam šanse veće, a podrška ovih balkanskih članica Unije, koje na taj način ostvaruju i štite i svoje interese, dobar je vetar u leđa za to.

Jugoistočni krak EU

Jedan od strateških ciljeva EU mogao bi biti da u narednom periodu Zapadni Balkan brže integriše, s obzirom na novije bezbednosne izazove, i da naš region praktično bude novi zid koji će braniti Evropu. U prilog tome ide i izjava predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da će idućih godina EU imati više od 27 država članica, uz ogradu da se to neće desiti u mandatu ove komisije, do kraja 2019. Iskustva s migrantskom krizom svakako potvrđuju takve potrebe.

Ove namere možemo prepoznati i u izjavama datim tokom posete grčkog predsednika Beogradu, u formi „potrebe upotpunjavanja jugoistočnog kraka EU“ ili konkretnoj formulaciji rumunskog premijera tokom susreta u Varni, da Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Srbiju vidi zajedno u „balkanskom zidu EU“.

Mesto u živom zidu pred golom Unije, koje nam se nudi, svakako nije zahvalna pozicija. Sličnosti sa ovom današnjom pozicijom možemo naći u mnogim periodima tokom istorije Srbije i drugih balkanskih naroda. Druga opcija mogla bi da znači, opet fudbalski rečeno, da budemo u nedozvoljenoj poziciji, usamljeni u dubokom ofsajdu. Ono što je najvažnije jeste da, baš kao što igrači u fudbalskom živom zidu oberučke štite svoje „vitalne organe i funkcije“, tako i mi pokušamo da kroz pregovore sačuvamo svoje vitalne interese u trenutku kada nas pozovu da zauzmemo mesto u novom balkanskom graničnom zidu Unije. Takođe je bitno da podržavamo i druge zemlje Zapadnog Balkana na tom putu. Lakše je igrati kad ispred sebe imaš još svojih igrača. U krajnjem slučaju, možda je baš rešenje za sve balkanske nesuglasice da svi prvi put igraju u istom timu.