Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Samit u Trstu: poruka da što pre postanemo deo EU

Nikola Poposki, bivši ministar finansija i predsednik makedonskog Sobranja
Piše: Marko Petrešević

Nova makedonska vlada imaće mnogo problema. Ne samo političkih i međuetničkih već i ekonomskih, i neće biti u mogućnosti da ih rešava odvojeno, kaže u intervjuu za Srpsku
ekonomiju Nikola Poposki, bivši ministar finansija i predsednik makedonskog Sobranja i aktuelni dekan Fakulteta ekonomskih nauka.

Koje mere treba da preduzme nova makedonska vlada kako bi podstakla investiranje?

Nova vlada će morati integralno da rešava probleme jer su oni zavisni jedni od drugih, kao što su politika i ekonomija. U tom smeru verovatno će morati i da podstiče investiranje, čija
je vrednost između 22 i 26 odsto bruto domaćeg proizvoda. U to su uključene i strane direktne investicije i investicije u javnom finansijskom sektoru. Makedonska vlada će morati da podstakne privatne investicije i uveća štednju, pre svega u privatnom sektoru, i da se to transformiše u investicije. Treba da se stabilizuju politički, ekonomski i pravni sistem. Ugovori treba da su validni, a vlasništvo stabilno, tržišta kapitala treba da funkcionišu. Na primer, naša berza već godinama funkcioniše na nivou prometa vrednosti dva-tri stana u Skoplju. Znači, mi nemamo promet. Teško da će se investicije, posebno one portfolio, ponovo reaktivirati. Neophodno je preuređivanjeinvesticija u javnom sektoru, koje nisu male, ali zasnivaju se na deficitu i javnom dugu. Trenutno, sve što se investira u Makedoniji finansira se preko stranih kredita, manji deo iz Svetske banke i Evropske banke, a veći deo od država i državnih kompanija, od Kine na primer. Imamo kredit od 700 miliona dolara. Treba malo više da se okrenemo budžetskoj štednji kako bi postojale zdravije osnove za nove investicije, koje bi bile usmerene ka drugim sferama. Putna infrastruktura nam je relativno dobra, ali treba nastaviti s njenim održavanjem i poboljšavanjem. Dosta zaostajemo s gasifikacijom, loše je snabdevanje električnom energijom.

Da li otvaranje slobodnih ekonomskih zona u Makedoniji zapravo predstavlja diskriminaciju u odnosu na domaće kompanije?

To pitanje je predmet brojnih diskusija. Prvo, činjenica je da se diskriminišu domaći investitori i pravna lica. Oni iz inostranstva besplatno dobijaju domaće resurse, najčešće građevinsko zemljište. Ima i brojnih olakšica koje vlada u tajnosti obezbeđuje potpisivanjem ugovora sa stranim investitorima. Sve studije pokazuju da su, na osnovu obrazovne strukture u Makedoniji, radnici bolje plaćeni u domaćim kompanijama. Nema niko ništa protiv stranih investitora u Makedoniji, ali oni moraju da koriste isti pravni, poreski, finansijski i cenovnisistem. Nelogično je da domaći investitor u skopskom ekonomskom regionu investira u kvadratni metar građevinskog zemljišta 300-400 evra, dok se stranim kompanijama prodaje za jedno evro.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine