Prve asocijacije na odnose Francuske i Nemačke danas su saradnja, saglasnost i veliko prijateljstvo. Ne tako davno ove asocijacije su bile rat, konkurencija, neprijateljstvo, otvorena mržnja. Istoriju ovih dveju država čini i više od 600 godina čestih međusobnih konflikata, koji su kulminirali Prvim i Drugim svetskim ratom, uz milionske žrtve sa obe strane. Francuska i Nemačka su uspele da prevaziđu prošlost i pronađu interes u prijateljstvu i saradnji. Ako preselimo ovo u kontekst odnosa Srbije i Hrvatske, vidimo da mi nemamo toliku dugu istoriju netrpeljivosti i sukoba – naše neprijateljstvo je vezano za 20. vek.
U nešto više od dve decenije od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Hrvatske potpisano je dvadesetak sporazuma i deklaracija u najvažnijim oblastima saradnje, od normalizacije odnosa do slobodne trgovine. I cveće kao protokolarni gest i primer dobrog vaspitanja ne nedostaje, bar kad je reč o poslednjim susretima najvećih političkih predstavnika dve države. Zašto onda ne možemo da se pohvalimo da smo dostigli francusko-nemački model dobrosusedskih odnosa?
Politički odnosi Srbije i Hrvatske danas su lošiji nego što su bili pre nekoliko godina. Na neprijateljstvu prema komšijama lako se stiče politički profit, uz vrlo malo ulaganja. Svaka predizbornakampanja je prilika za tako nešto. Zapaljiva retorika političara s pozivanjem na prošlost je dobra dimna zavesa za suštinske probleme koje ove države imaju, a to su oni u privredi, veliki broj nezaposlenih, siromaštvo i sve veći broj mladih koji odlaze iz zemlje. Kako je Hrvatska članica EU od 2013. godine, a Srbija učesnik u pregovaračkom procesu za pristup, i to je prilika da se opet skrene sa teme i da Hrvatska bilateralnim temama i otvorenim pitanjima pokuša da blokira Srbiju na putu evrointegracija.