Republika Srpska, prema Ustavu RS, uređuje osnovne pravce i ciljeve privrednog razvoja i u svojoj nadležnosti ima ključne instrumente za postizanje tog cilja. U BiH je taj razvoj u nadležnosti
entiteta, a šta se na tom polju radi, za Srpsku ekonomiju govori ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić.
Kako ostvarujete ekonomsku saradnju s drugim državama regiona i Evrope, imajući u vidu činjenicu da postoji ministarstvo BiH koje se bavi ekonomskim odnosima s drugim državama?
Prema pokazateljima za prvih devet meseci 2016. godine, naši najznačajniji spoljnotrgovinski partneri su zemlje EU i CEFTA, koji u ukupnom izvozu Republike Srpske učestvuju sa 74,0 i 17,9 odsto. Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri su Srbija, Italija, Nemačka, Slovenija, Hrvatska i Austrija. Kada govorimo o zemljama regiona, odnosno članicama CEFTA, Republika Srpska sa njima ostvaruje značajnu saradnju, a najbolju sa Srbijom, s kojom je potpisala Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa. Iako na nivou BiH postoji Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, suština ekonomskih aktivnosti uvek se obavlja između privrednih subjekata, a privredni razvoj je nadležnost entiteta. U BiH, koja je veoma kompleksna država, ovo često i nije slučaj. Na nivou zajedničkih institucija, imamo trend njihovog narastanja, sa organizacionim jedinicama koje se bave pitanjima i iz nadležnosti entiteta, pa zajedno s tim imamo i trend znatnog zapošljavanja na nivou zajedničkih institucija BiH, što već samu po sebi kompleksnu državu dodatno usložnjava i otežava njen razvoj.