Pozovi M za mir u regionu

Najvažniji susret za naš region u protekloj nedelji održan je u Berlinu. Na poziv nemačke kancelarke Angele Merkel, predsednik Srbije je po drugi put za manje od dva meseca bio njen gost. Nemačka je veoma zainteresovana da region Zapadnog Balkana ostane na putu mira i stabilnosti, ali i privrednog rasta kako bi dalje napredovao ka punopravnom članstvu u Evropskoj Uniji. Uloga Srbije u tom smislu je od najvećeg značaja naročito kada je u pitanju kosovski problem ili stabilnost i budućnost Bosne i Hercegovine. U tom kontekstu može se tumačiti pojačana diplomatska aktivnost kancelarke Merkel, ali i drugih evropskih zvaničnika prema Beogradu u poslednje vreme.

Najvažnija tema novog berlinskog susreta, po izjavama koje su usledile, jesu aktuelne tenzije u odnosima Beograda i Prištine kao i celokupni regionalni odnosi koji su povremeno na vrlo „teškim ispitima“. Uz pohvale za ostvareni napredak u sprovođenju potrebnih reformi i ekonomski rast uvek su „na stolu“ i kritike što se na polju normalizacije odnosa ne napreduje dovoljno brzo. Nemačka, ali i većina zemalja Unije, gleda pragmatično na „nametnuti“ balkanski mir sa svim šta on čini kao dovoljno dobro rešenje za duži period i očekuje naše ponašanje u skladu sa tim. Mi na Balkanu, svako iz svog ugla, pitanjima pristupamo istorijski i smatramo da su nam nametnute teške nepravde. Za nas je nacionalno i tradicionalno uvek važnije nego ekonomsko.Ono što se u načelu slažemo i Unija i mi, a što je i ovaj susret u Berlinu potvrdio, jeste da bi novim sukobima na Balkanu u ovom trenutku svi sigurno napravili korak unazad.

Kad već rat nije rešenje,možda je to onda jače ekonomsko povezivanje.Tu Nemačka može da bude od velike pomoći s obzirom da je sa svojim investicijama i spoljnotrgovinskom razmenom značajniji partner celom regionu. Konkretno za Srbiju i najvažniji. U protekloj godini sa Nemačakom smo imali trgovinsku razmenu od 4,3 milijarde evra,izvezli smo robe za 1,888 milijardi evra, a uvezli u vrednosti 2,455 milijardi evra. Ako nas na Balkanu ne mogu povezati zajednička istorija,jezik i kultura onda bi to morale da urade Stada, Metro, Henkel, Lidl, Bosch, Siemens, Leoni ili neke druge nemačke investicije koje su već prisutne i zapošljavaju samo u Srbiji više od 40 000 ljudi. Na Balkan stižu premijer i oko 100 poslovnih ljudi nemačke pokrajine Baden-Virtenberg, gde je sedište nekih od najznačajnijih svetskih kompanija, poput Dajmlera, Poršea ili Boša pa će se našem regionu ukazati i nove poslovne prilike. Jedan od većih projekata za mir i stabilnost Balkana kojem je Nemačka veoma posvećena jeste i Berlin plus,najavljeni novi Maršalov plan za region, koji bi nas kroz veću finansijku pomoć i zajedničke infrastrukturne projekte ekonomski osnažio i bolje povezao do samog prijema u Uniju.

Naš region u narednom periodu očekuju značajni sastanci sa predstavnicima Evropske Unije, u maju Samit EU i Zapadnog Balkana u Sofiji i u julu novi susret u „Berlinskom formatu“ u Londonu. Veoma je važno da se na ovim sastancima još više učvrsti „evropski put“ celog regiona. To se najviše može postići zajedničkom porukom da je na Balkanu moguće graditi dobre odnose i da je akcenat na ekonomskom povezivanju, a ne na političkim i nacionalnim podelama.Podrška Evropske Unije i same Nemačke za takav scenario postoji, a može se prepoznati i kroz sugestiju nemačke kancelarke da je predsednik Srbije „pozove kad god treba da bi se smirivale tenzije na Balkanu“. Zeleni sako koji je kancelarka nosila na poslednjem sastanku sa predsednikom Srbije, kažu poznavaoci, je znak da kod nje postoji velika doza optimizma za povoljan „balkanski rasplet“. Izgleda da u nas više veruju drugi nego mi sami. A ako sami ne poverujemo uskoro, moraćemo da je pozovemo da nam ona kaže.