Nije blef, sad nas hvali MMF

U toku prošle nedelje Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) počela je zvanične razgovore sa Vladom Srbije i finansijskim institucijama o novom aranžmanu.Uz konstataciju da je prethodni trogodišnji aranžman uspešno završen nagovešteno je da bi u narednom periodu akcenat bio na finansijskoj konsolidaciji, makroekonomskoj stabilnosti i nastavku sprovođenja reformi, bez povlačenja novca.

Srbija je u februaru ove godine završila trogodišnji stendbaj aranžman koji je Međunarodni monetarni fond odobrio kada je počela da sprovodi mere fiskalne konsolidacije.Finansijski deo aranžmana iznosio je 935,4 miliona specijalnih prava vučenja ili oko 1,2 milijarde evra.Aranžman je sklopljen iz predostrožnosti, bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba države.Sredstva tokom celog perioda nisu korišćena, a u razmatranju rezultata u sprovođenju dogovorenog ekonomskog programa iznete su pozitivne ocene o Srbiji. Šef Misije MMF-a Džejms Ruf, koji je predvodio delegaciju na ovim razgovorima, istakao je da je iskustvo Srbije pozitivan primer i uspešan model za druge zemlje. Tokom ovog perioda Srbija je uspela da stabilizuje svoje finansije i suoči se sa ozbiljnim problemima u ekonomiji kao što su privredna stagnacija, slabe javne institucije, smanjeni prihodi od poreza i prekomerna potrošnja državnih i javnih preduzeća, rast javnog duga. Zvaničnici MMF-a su se pohvalno izrazili i prema činjenici da je Srbija u 2017. godini imala budžetski suficit i da je ekonomsko poverenje veće kao i ulaganja domaćih i inostranih investitora.Kao pozitivne činjenice navode se i veća stabilnost bankarskog sistema, smanjenje nivoa problematičnih kredita i nezaposlenosti.

Ipak, uz sve iznete pohvale Srbija ima još dosta da uradi po oceni MMF-a.To su pre svega reforma javnog sektora i problem sa javnim preduzećima koji posluju sa gubicima. Kao konkretni primeri pominju se preduzeća RTB Bor ,Resavica, Petrohemija, Azotara. Ona direktno negativno utiču na postignute rezultate. U tom smislu značajan bi bio novi aranžman sa MMF-om koji se planira i koji popularno nazivaju „čuvarkuća“.To je aranžman bez povlačenja novca, savetodavnog karaktera koji podrazumeva stručnu pomoć u rešavanju „gorućih“ problema.

Naravno nije samo Srbija „pod lupom“ MMF-a.I druge zemlje našeg regiona predmet su interesovanja i izveštavanja ove međunarodne institucije.Ono je prisutno kroz redovno godišnje održavanje konsultacija po članu IV Statuta MMF-a, što je obaveza svih zemalja članica, ili kroz analizu aranžmana koji su trenutno u toku.U ovim analizama može se izvući pozitivan zaključak da kao region napredujemo.U većini slučajeva konstatuje se privredni rast, jačanje institucija, smanjenje javnog duga.Pored uspeha ima i zajedničkih nedostataka.U poslednjim izveštajima MMF-a za Zapadni Balkan konstatuje se da sve zemlje imaju nedovoljno razvijenu osnovnu javnu infrastrukturu što je značajna prepreka za dalji privredni rast.Bolje transportne, elektroenergetske i telekomunikacijske mreže pomogle bi regionu da poveća produktivnost , bolje uđe u globalne tokove i bude privlačniji za nove investicije. To sve bi pomoglo i bržem dostizanju evropskih proseka kad je u pitanju životni standard. Ipak poznavajući našu balkansku potrebu za „preuveličavanjem“ stručnjaci MMF-a savetuju da ne ugrožavamo opštu makroekonomsku stabilnost preambicioznim ili loše sprovedenim javnim infrastrukturnim projektima.

Srbija i ceo zapadno-balkanski region idu napred,to potvrđuju izrečene pohvale misije MMF-a tokom posete Beogradu.Kretanje nije onoliko brzo koliko je potrebno da bi dostigli evropske standarde kojima težimo.U tom smislu prisustvo MMF-a je više nego neophodno.Ono može povećati međunarodni kredibilitet i strane investicije u regionu.

MMF je ipak najpotrebniji da nas sačuva od nas samih. Koliko smo puta do sada na Balkanu pokazali da bez „mentora“ ove vrste teško sprovodimo reforme i uvek se ponovo nađemo u „nedozvoljenom minusu“.