Svi su na Balkanu za rashodnu stranu

Krajem prošle nedelje održan je u Briselu neformalni samit lidera EU, a glavna tema su bile finansije. Osim godišnjeg budžeta, Unija periodično donosi višegodišnju finansijsku „perspektivu“ ili „okvir“ u vidu pregleda planiranih prihoda i rashoda za narednih nekoliko godina. Kada se u Evropskoj uniji razgovara o novcu to ume da bude prilično teško i da potraje, prethodna perspektiva je razmatrana više od 30 meseci.Iz tog razloga evropski lideri su „blagovremeno“ započeli konsultacije za naredni period.

U Briselu se u petak konkretno razgovaralo kako će se finansirati Unija u periodu kada za nešto više od godinu dana Velika Britanija više ne bude član.Da nije reč o „običnom“ članu govori podatak o njenom doprinosu budžetu od 10-12 milijardi evra godišnje.Period za koji bi trebalo doneti višegodišnji okvir je 2021-2027 godina pa su i na Zapadnom Balkanu posebno zainteresovani za vesti iz Brisela s obzirom na najave o većoj evropskoj perspektivi ovog regiona. Sudeći po izjavama zvaničnika iz Brisela čini se da su pred evropskim liderima dve mogućnosti. Prva podrazumeva da se zadrže „stare navike“ što bi konkretno značilo da bi doprinos Velike Britanije trebalo da pokriju ostale članice.Druga je da se „stegne kaiš“ i da se Unija odrekne nekih svojih programa i troškova uključujući i proširenja, a da ne bude dodatnih uplata država članica. „Bogati“ se najviše pitaju, a mišljenja koja je strategija bolja su naravno podeljena.Ipak, najverovatnije je kompromisno rešenje koje bi podrazumevalo i dodatne uštede za sve i dodatne namete za „odabrane“.

Države članice daju i dobijaju novac od Unije.Neke od njih više doprinose nego što uzimaju a to su Nemačka, Francuska,Velika Britanija Italija, Holandija, Švedska, Belgija, Austrija, Danska i Finska. U narednom periodu najveći teret biće na njima, a one najznačajnije kao što su Francuska i Nemačka spremne su da se i dalje nose sa tim, ali uz određene uslove.Ima i zemalja kao što su Holandija,Austrija,Švedska i Danska čiji su zvaničnici već u prvim izjavama nagovestili da nisu spremni da prihvate dodatne troškove finansiranja Unije i da je potrebno napraviti pametniju raspodelu.Cenu toga mogle bi da plate najsiromašnije zemlje. Poljoprivredna i koheziona politika su najveće stavke u budžetu Unije gde se mogu očekivati i najveća umanjenja, a to je manje novca za siromašne.

Evropska unija se u proteklom periodu suočavala sa mnogim izazovima, a jedan od najvećih su migrantska kriza i eskalacija terorizma koji je sa tim povezan.S tim u vezi ukazuje se potreba da se više ulaže u bezbednost i zaštitu granica Unije. Sve zemlje su sa tim saglasne, a to će svakako značiti veća finansijska izdvajanja.Migrantska kriza je pokazala da države članice podjednako ne učestvuju u obavezama koje je novonastala situacija nametnula. Nemačka je već nagovestila u prvim konsultacijama o novom budžetu da bi to mogao da bude i deo uslova za članice prilikom nekih budućih raspodela .Konkretno, koliko su migranata spremni da prihvate,toliko će novca dobiti.

Ima predloga da se troškovi smanje i kroz smanjenje glomazne administracije, ali i broja evropskih parlamentaraca pa čak i da ne budu sve zemlje istovremeno zastupljene u Evropskoj komisiji.

Da bi se donela odluka oko budžeta za naredni period potrebno je mnogo saglasnosti.Odluka se donosi i u Evropskom parlamentu ali i jednoglasno u Savetu.To su do sada mnoge države umele da koriste, pre svih Velika Britanija.One bi za sebe kroz pregovore obezbedile određene ustupke i „popuste“ pa će to sada biti jedna „briga manje“ za Uniju prilikom donošenja odluke o finansiranju.

Najmanji pritisak je na najsiromašnijima a tu su sve balkanske članice.Od njih se ne očekuje da nose finansijki terit „Bregzita“.Ipak ,ove države su posebno zainteresovane ko će pobediti u „ratu“ bogatih članica jer će od toga direktno zavisiti da li će biti više ili manje novca za njih u budućnosti.I zemlje „kandidati“ sa Zapadnog Balkana s nestrpljenjem očekuju vesti iz Brisela i nadaju se da će se njihov prijem u Uniju naći kao stavka „na rashodnoj strani“ briselskog budžeta do 2027.