Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

U 6:30 za EU

Beograd
Piše: Aleksandar M. Janković

U protekloj nedelji, „balkanski kandidati“, Srbija i Crna Gora napravile su još jedan korak ka članstvu u Evropskoj Uniji. Na Međuvladinoj konferenciji u Briselu one su otvorile po dva nova poglavlja u svojim pristupnim pregovorima.Crna Gora je otvorila poglavlja 2 i 3, koja se odnose na slobodu kretanja radnika i pravo osnivanja preduzeća i pružanja usluga , a Srbija poglavlja 6 i 30, koja se bave pravom privrednih društava i ekonomskim odnosima sa inostranstvom.Crna Gora u ovom trenutku ima otvorenih ukupno 30, a tri privremeno zatvorena poglavlja, dok je Srbija nakon ove konferencije došla do broja 12 otvorenih poglavlja od kojih su dva privremeno zatvorena.

Naša očekivanja od briselskog sastanka su bila veća.Srbija je očekivala otvaranje više novih poglavlja ali se to ipak nije desilo. Pet članica EU imalo je zamerke na tok reformi u Srbiji.Izjave evropskih zvaničnika koje su mediji preneli, potvrđuju da je "na dohvat ruke" otvaranje još tri poglavlja za Srbiju, ali da je za to potreban napredak u reformama koje se odnose na oblasti vladavine prava i osnovnih sloboda.Posebno je ukazano na sporost u suzbijanju korupcije i reformi pravosuđa.Ovakva poruka upućena je i Crnoj Gori, gde se očekuje brže sprovođenje strategije za slobodu medija kao i normalizacija rada parlamenta. Lako je izvući zaključak da su upravo ove oblasti najvažnije za Brisel u pristupanju država Zapadnog Balkana i da od napredka u njima praktično zavisi i tempo otvaranja i zatvaranja svih drugih poglavlja.

Otvorena poglavlja 6 i 30, zbog oblasti koje uređuju, Srbiji pomažu da pošalje dobru poruku svim potencijalnim investitorima. Ovaj korak u pregovaranju sa EU potvrđuje da je ona stabilna zemlja u kojoj ipak postoji dobar mehanizam zaštite za sve koji žele da posluju u njoj. Poglavlje 6, između ostalog, se bavi i uređenjem pravila o osnivanju, registraciji, obavljanju delatnosti, domaćem i prekograničnom spajanju i podeli privrednih društava, što donosi povoljnosti i srpskim privrednicima. To su bolji uslovi poslovanja, ravnopravan tretman na tržištu EU, pojednostavljene procedure kao i uvođenje novih oblika privrednih subjekata kao što su evropsko akcionarsko društvo i evropsko ekonomsko interesno udruženje.

Poglavlje 30, koje se odnosi na oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom, uređuje i propise koji se primenjuju na spoljnu trgovinu, carine, obaveze iz članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i sve trgovinske sporazume Evropske unije sa trećim državama .Ovo poslednje Srbiji donosi otvaranje novih tržišta sa kojima EU trguje po povlašćenim uslovima.Danom pristupanja, primena ovih sporazuma podrazumeva i određena ograničenja i obaveze za Srbiju.U ovom trenutku ona ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Kazahstanom, Turskom , Belorusijom i Ruskom federacijom koji neće moći da važe kada postane članica EU. Dobro bi bilo da pregovarčki proces donese neke posebne pozicije , prelazne periode i sl. po ovom pitanju.Dobar argument za to bi svakako bila važnost dobrih ekonomskih odnosa Srbije sa Rusijom koja je po podacima Privredne komore njen treći trgovinski partner.Takođe otvaranje ovog poglavlja podrazumeva i brže pristupanje Srbije u STO što je još jedna od preuzetih obaveza, a to povlači i rešavanje i svih spornih pitanja u vezi ovog procesa kao što je formalno ozakonjenje prometa GMO proizvoda na srpskom tržištu ili bilateralno pregovaranje o spornim pitanjima sa nekoliko članica ove organizacije koje na tome insistiraju.

Činjenica je da ceo proces pristupanja kroz otvaranje i zatvaranje poglavlja može doprineti boljem uređenju balkanskih država, ali i da sa sobom nosi određene promene čak i u segmentima korisnim za naša društva ako oni nisu deo EU pravila.Ono što je olakšavajuća okolnost jeste da do samog pristupa Uniji takva ne moraju da budu i primenjena, ako nam nisu u interesu. To bi ,konkretno, za slučaj povoljnih bilateralnih trgovinskih sporazuma značilo da sve prednosti koje imamo od njih mogu biti maksimalno iskorišćene za čvrsto privredno povezivanje do tada.To je takođe i izazov za srpsku diplomatiju i pregovarački tim da ukaže na važnost i specifičnost određenih pitanja koja bi mogla biti u povoljnijim formulacijama uneta u pregovarački proces gde god je to moguće.

U svakom slučaju „balkanski voz“ u kome je i Srbija putuje ka Briselu sada i sa novim otvorenim poglavljima.Koliko će se na tom putu brzo kretati zavisi od „briselskog“ voznog reda, ali i „delova pruge“ koje prelazi.Izvesno je da se u EU može brže stići ako oni „u lokomotivi“ koji upravljaju znaju kraći put, ali i ako ,,putnici’’ ne budu previše često povlačili kočnice u svojim vagonima.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine