Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Koliko je vredan samit 3+1

Beograd
Piše: Aleksandar M. Janković

Protekla nedelja počela je i završila se važnim regionalnim susretima u Beogradu u „formatu 3+1“. Dva sastanka, na nivou šefova država i predsednika vlada, održana su sa istim primarnim ciljem: unapređenje ekonomske saradnje u regionu, ali sa vrlo različitim pristupima ovom cilju. Visoki politički nivo trebalo je da privuče veću pažnju javnosti i da ovim susretima da na važnosti. Na taj način trebalo je da se pošalje poruka Evropskoj Uniji, ali i građanima o posvečenosti učesnika i naporima koji se ulažu u uspostavljanje regionalnog mira i saradnje.

Prvi sastanak održan početkom nedelje, doveo je u Beograd goste iz Bosne i Hercegovine,tročlano predsedništvo ove države kojima je domaćin bio predsednik Srbije. Kao i prošlog puta kada su posetili Srbiju nakon incidenta i napada na predsednika Srbije u Potočarima, gosti su sa sobom i ovog puta nosili „dodatni teret“. Novom susretu su uvod bile izjave člana predsedništva BiH,Bakira Izetbegovića, o potrebi priznanja Kosova, suprotne onome što je zvanični stav te države,a koje su izazvale veću medijsku pažnju.

Predviđeno je da se u „relaksaciji“ odnosa dve države ovog puta povedu teme oko kojih je moguće napraviti sporazum: model razgraničenja,trasa auto-puta Beograd-Sarajevo, kao i ukidanje bescarinskih trgovinskih barijera u cilju unapređenja ekonomske saradnje. Dobre teme i velika medijska pažnja nažalost nisu bile dovoljan razlog političarima da sastanak okončaju uspešno.

Počelo se sa Kosovom (ne)planirano, a tu se i završilo. To se moglo zaključiti na osnovu dešavanja na konferenciji za štampu nakon susreta, koja je trebala da ima zajedničko,usaglašeno saopštenje obe strane. „Bosna i Hercegovina će u vezi pitanja Kosova imati isti stav kao i Srbija“ bila je rečenica koju je saopštio hrvatski član predsedništva BiH, a na koju su usledile reakcije drugih učesnika i otkrile visoki stepen nesaglasnoti među njima. Nakon toga čuli su se „dodaci i pojašnjenja „prvo bosanskog člana predsedništva Izetbegovića, a onda i predsednika Srbije. Populističke izjave Izetbegovića koje su date kao „pojašnjenje“ o tome „da će se samo u Sarajevu voditi spoljna politika Bosne i Hercegovine, kao i „dodatak“ predsednika Srbije „da tako uvek izgleda kad se priča o Kosovu i o granicama“ običnom posmatraču ostavila su poražavajući utisak da „bosanska trojka“ ne može da postigne dogovor međusobno, a onda ni sa svojim sagovornicima u Srbiji .

I ako su mediji nakon ovoga „proglašavali“ pobednika,naravno svaki svoga zavisno iz koje zemlje izveštavaju, suština je da su svi ovakvim završetkom razgovora izgubili. Čini se da je izostala kvalitetna priprema sastanka koji je održan na najvišem nivou i koji je morao samo da potvrdi ono što je svakako trebalo diplomatskim putem već da bude u potpunosti usaglašeno kao zajednički stav.

Da „3+1“ u ovom sliučaju ne bude baš jednako nuli doprinela je zajednička konstatacija učesnika da su ekonomski odnosi u usponu,mnogo bolji od političkih. Saopšten je i podatak da je otklonjen veliki broj necarinskih barijera kroz rad timova Vlade Srbije i Veća ministara BiH,a ohrabruje i prilično fleksibilan stav i nekoliko konstruktivnIh predloga Srbije oko tema kao što su trasa auto-puta ili moguća rešenja oko međusobnog razgraničenja. Čini se da je pravi put da to pitanje prvo usaglase radni timovi pre nego dođe na red najviših predstavnika dve države.

Drugi važan prošlonedeljni regionalni sastanak bio je Visokog saveta za saradnju Srbije, Bugarske, Grčke i Rumunije. Nakon oktobarskog susreta u Varni razgovori bugarskog,grčkog i rumunskog premijera sa srpskim predsednikom nastavljeni su u Beogradu. Na prvi pogled reklo bi se da ni ovaj susret 3+1 nije doneo mnogo konkretnog.

Nakon sastanka potpisan je Memorandum o smanjenju međunarodnih tarifa za roming između srpskog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i bugarskog Ministarstva za saobraćaj, informacione tehnologije i komunikacije. Ovaj dokument,kako je rečeno,ne znači i ne smanjuje cene rominga jer Bugraska kao članica EU ne može samostalno da donosi takve odluke,ali se time ohrabruju operateri da uđu u takav proces. Čulo se tom prilikom u izjavama srpskog ministra trgovine koju su mediji preneli „da su odlazni pozivi u regionu šest puta skuplji nego u EU, a prenos podataka putem interneta je skuplji čak 20 puta“.

Ovaj susret je svakako imao za cilj mnogo više od potpisanog Memoranduma, a to je da se u okolnostima nastupajućeg predsedavanja Bugarske EU nađu načini i pokrenu mehanizmi bržeg približavanja Srbije Evropskoj Uniji. U tom poslu od velikog je značaja podršk Rumunije, Bugarske i Grčke koja je ovom prilikom u izjavama premijera pomenutih država potvrđena. Ekonomske teme i i saopšteni podaci o uspešnoj trgovinskoj razmeni od preko tri milijarde evra su ohrabrujući i ukazuju na put kojim treba ići u regionalnim pregovorima. Dobru poruku u tom smislu na konferenciji za štampu poslao je bugarski premijer u izjavi „ako bi krenuli da pričamo o istoriji, predstvanici sve četiri zemlje Balkana ne bi mogli da sede za istim stolom“.

Ceo tok ovog samita odavao je utisak prilične saglasnoti i podrške učesnika oko jedinstvenog cilja, unapređenja ekonomskih odnosa i brže regionalne integracije svih balkanskih zemalja u Uniju.

Dva regionalna susreta u prošloj nedelji ukazala su na različite pristupe rešavanju problema i unapređenju odnosa na Balkanu. Prvi na bilateralnom sastanku Srbije i Bosne i Hercegovine ukazao je da naglasak na onome gde se razlikujemo zbog „jakih“ izjava i „jeftinih“ političkih poena osim dva tri dana „slave“učesnicima, a ni narodima koje predstavljaju ne donosi mnogo koristi. Drugi sastanak, samit balkanskih lidera, na prvi pogled sa previše „uopštenim“ dnevnim redom ipak donosi mnogo više konkretne koristi svojim učesnicima i šalje poruku da je balkansko zajedništvo oko istog cilja moguće.

Utisak je da kod građana na Balkanu postoji veliko prezasićenje „komšijskim“ svađama,verbalnim sukobima koji nastaju bez ozbiljnog razloga da bi se privukla medijska pažnja ili što je mnogo opasnije probudili ekstremisti „spavači“. Postajemo ipak svesni da osim rominga koji plaćamo 20 puta više nego drugi Evropljani,vešestruko skuplje plaćamo i neobjašnjivu toleranciju koju imamo prema višedecenijskom ukopavanju na čvrstim „istorijskim“ pozicijama naših lidera sa kojih nažalost ne idemo ni korak napred.

Ono što može da povede napred i što se očekuje je nešto sasvim novo na Balkanu, konkretna ekonomska rešenja i međusobno povezivanje na ciljevima oko kojih smo svi saglasni.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine