Početkom nedelje održan je u Budimpešti šesti Samit Kine i zemalja centralne i istočne Evrope. Možemo slobodno reći, i ako su izricanja presuda haškim optuženicima sa sve šekspirovskim zapletima bila ozbiljan konkurent, da je ovo pak bio najvažniji događaj u regionu u protekloj nedelji.
U formatu 16+1 već šest godina uzastopno sastaju se najviši predstavnici Kine ,Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Češke, Estonije, Mađarske, Letonije, Litvanije, Makedonije, Crne Gore, Poljske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Srbije. Ovo „šaroliko“ društvo čine zemlje članice EU i zemlje kandidati za članstvo. Ono što ih svake godine okuplja za pregovaračkim stolom jeste jaka volja i velika energija Kine, ali i veliki novac koji je ova zemlja rešena da investira u razvojne projekte u regionu. Sve je to deo nove kineske strategije o kojoj je više govorio kineski predsednik Si Đinping letos u Pekingu na predstavljanju ambicioznog plana „Jedan pojas- jedan put ".
Pred 29 šefova država tada je izneto obećanje da će Kina uložiti 124 milijarde dolara za novi "put svile" kako je popularno nazvana ova kineska inicijativa.Kina ovu strategiju vidi kao put mira, i slobodne trgovine bez rivaliteta i diplomatskih igara, a ona uključuje povezivanje i izgradnju infrastrukture, i više od 13.000 kilometara mreže puteva i železnica za izvoz robe.Kako se tada moglo čuti od predsednika Si Đinpinga Kina ovim želi da menja svet i međunarodne odnose „galijama punim blaga, a ne ratnim brodovima“.
Inicijativa 16+1 sa zemljama jugoistočne Evrope do sada je dala i mnogobrojne konkretne rezultate. Počelo je od železničkog povezivanja poljskog grada Lođ i Čengdua u Kini 2013. čime je višestruko skraćeno vreme dotadašnjeg transporta robe morskim putem, a plan je da se u realizaciji saradnje formata „16+1“ utroši 10 milijardi evra. Po izjavama srpske premijerke na Samitu u Budimpešti za Srbiju ova incijativa je „ značajan mehanizam saradnje na visokom političkom nivou u oblasti ekonomije, a ujedno i važan mehanizam za jačanje saradnje Kine sa Evropskom unijom“.Saradnja u projektima sa Kinom Srbiji je do sada između ostalog donela i izgradnju Pupinovog mosta, izgradnju novog postrojenja u termoelektrani "Kostolac",uspostavljanje vazdušnog saobraćaja između dve zemlje direktnom linijom Peking-Beograd, međusobno ukidanju viza, preuzimanje Smederevske železare i drugo.
Samit u Budimpešti, kako je saopšteno, donosi tri miljarde kineskih investicija u ovaj region. To podrazumeva značajan udeo srpsko-kineskih investicionih projekata i još nekoliko novih ugovora u srpsko-kineskoj saradnji. To su, kao su mediji preneli , ugovor o izgradnji autoputa od Preljine do Požege na Koridoru 11 dugog 30,9 kilometara i vrednog 450 miliona evra, protokol između Generalne uprave za kontrolu kvaliteta, inspekciju i karantin NR Kine i Ministarstva poljoprivrede Srbije vezan za izvoz goveđeg mesa iz Srbije u Kinu.Potvrđena su i dva važna ugovora za grad Beograd ,o izgradnji toplodalekovoda Obrenovac - Novi Beograd, i drugi koji se odnosi na odlaganje gradskih otpadnih voda iz centralnih delova Beograda a čija je vrednost, kako je saopšteno, 440 miliona evra.
Dobra vest sa Samita jeste početak radova na modernizaciji pruge Beograd - Budimpešta koji se najavljuju dugi niz godina,a za čiju realizaciju sa Kinom postoji postoji potvrđen sporazum još od 2014.godine. Najave brojnih političara o vozovima koji idu 200 kilometara na sat na ovoj destinaciji, koje su tada ali i kasnije izricane, već su uveliko trebale da budu ralizovane. Ipak radovi tek sada počinju,a novi rok za završetak ove deonice jeste 2023.godina.
Saradnja sa Kinom u okviru inicijative 16+1 u proteklom periodu može se okarakterisati kao „saradnja u usponu“. Evropska unija i pojedine njene članice ne gledaju uvek blagonaklono na ovu saradnju.Iz EU imaju primedbu da nije posvećeno dovoljno poštovanje standardima na kojima insistira Evropa,i da Kina insistira na bilateralnim ugovorima sa zemljama članicama, a EU ne želi podrivanje zajednice već da Peking poštuje koncept "jedne Evrope". Ipak veliki broj njienih članica prepoznalo je mogućnost da ostvaruje svoje interese i učestvuje u kineskoj inicijativi.Srbija koja neguje dobre odnose sa Kinom važan je deo nove kineske strategije u Evropi i značajan partner Kini na novom „putu svile“.
Postoje i problemi, a najveći u ovoj saradnji su rokovi i netransparentnost,o čemu svedoči i kašnjenje u realizaciji pruge Beograd – Budimpešta koja je trebala već da bude završena, kao i podatak da se EU uključila i da "nadgleda i procenjuje" da li je ceo ovaj sporazum u skladu sa zakonom EU o javnim nabavkama.
Kako trenutno izgleda, još neko vreme će u Srbiji morati da prođe da Mile koji već decenijama ide „lajkovačkom prugom“ 30 na sat , krene ovom obnovljenom prugom ka Budimpešti sa 200km na sat na novom „ putu svile“.