Svaka ideologija zahteva održiv sistem finansiranja. Početkom devedesetih godina prošlog veka kolabirao je samoupravni model finansiranja ideologije bratstva i jedinstva, dok je evropski model finansiranja ideologije globalizovanog svetskog tržišta trenutno u krizi.
Zajedničke karakteristike ova dva, suštinski različita modela finansiranja jesu to što su, u potrazi za održivošću, bili pod konstantnim političkim pritiskom da sprovedu reforme i što su te reforme vodile rastu dispariteta u regionalnom razvoju, rastu nejednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva, i što je kriza oba modela finansiranja vodila uključivanju Međunarodnog monetarnog fonda u rešavanje krize, bez postavljanja pitanja o validnosti samog modela finansiranja, i rasplamsavanju nacionalistički motivisanih sukoba na nivou federacija – federalne jedinice i između pojedinih federalnih jedinica.