Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kad zajedno rade dve vlade

Beograd
Piše: Aleksandar M. Janković

Vlada Republike Srbije je „na točkovima“ od početka februara.Tek što su se ministri vratili sa putovanja u Sloveniju organizovano je novo, ovog puta u Mađarsku na zajedničku sednicu dve Vlade. Ova praksa svojstvena je Francuzima i Nemcima koji dva puta godišnje zajednički razmatraju aktuelna bilateralna pitanja, ali ni mi u regionu ne zaostajemo. Ono što je karakteristično za nas na Balkanu jeste da svako ima svoje „favorite“ sa kojima se najčešće sastaje. Našoj Vladi to najbolje ide upravo sa slovenačkom i mađarskom sa kojima je u protekle četiri godine imala isto toliko zajedničkih sastanaka. Ovakvi susreti mogu da budu od većeg značaja za bilateralne odnose dve zemlje, može se razgovarati o više aktuelnih tema jer su prisutni najvažniji akteri u različitim oblastima. Ovi sastanci su naročito uspešni kada su ekonomske teme i zajednički projekti u pitanju jer se uz prisustvo premijera i svih ministara brže razmene informacije i lakše podele zadaci vezani za dalju realizaciju.

Sasatnak dve vlade početkom februara u Sloveniji bio je značajan i sa političkog i sa ekonomskog aspekta. Podrška Slovenije Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana na putu evropskih integracija, koja je i ovom prilikom potvrđena, je veoma značajna. Ona se odvija dvojako: podrškom u evropskim institucijama kako bi „balkansko proširenje“ stalno bilo u fokusu Unije, ali i preko tehničke pomoći kroz konkretne oblasti pregovaranja. Ipak je najviše razgovora bilo o unapređenju ekonomskih odnosa Srbije i Slovenije. S tim u vezi sednicu dve vlade pratio je u Privrednoj komori Slovenije Poslovni forum uz učešće oko 200 privrednika i prisustvo dva premijera.

Privredna saradnja Slovenije i Srbije poslednjih nekoliko godina ide uzlaznom linijom. Po podacima koji su tokom ovih susreta izneti spoljnotrgovinska razmena prošle godine bila je na nivou od 1,5 milijardi evra, pri čemu je izvoz iz Srbije u Sloveniju porastao za oko 16 odsto. To je doprinelo da deficit u robnoj razmeni koji Srbija ima u 2017. bude smanjen na 33,5 miliona evra, sa 87 miliona evra, koliko je iznosio 2016. godine. Trgovinska razmena u 2016. bila je oko 1,2 milijarde evra. Srbija je i najveći primilac slovenačkih investicija, a one su do sada premašile iznos od jedne milijarde evra.U Srbiji aktivno posluje više od 1.500 slovenačkih kompanija koje zapošljavaju 25.000 radnika, ali se i broj srpskih kompanija koje posluju u Sloveniji povećava. Dobra osnova za rastuću privrednu saradnju dve zemlje jesu stabilni politički odnosi jer nema mnogo otvorenih pitanja koja privlače veću medijsku pažnju.

Nakon završetka sednice potpisano je nekoliko sporazuma od kojih su najvažniji Sporazum o zapošljavanju državljana Srbije u Sloveniji i Memorandum o saradnji u oblasti bezbednosti i zaštite na radu.

Slovenija i Srbija imaju ostvarena zajednička predstavljanja na trećim tržištima kao što je turistička promocija za tržište Irana pod sloganom "Enjoy Serbia, feel Slovenia", a mogućnost za više ovakvih projekata sigurno jeste u saradnji sa Kinom kroz format „16+1“.

Drugu radnu posetu u ovom mesecu Vlada Srbije imala je sredinom prošle nedelje u Budimpešti. Održana je zajednička sednica sa Vladom Mađarske. Ova poseta je bila podjednako važna i sa političkog i ekonomskog aspekta jer je usledila nekoliko dana nakon što je u Strazburu predstavljena Strategija Evropske unije o proširenju na zemlje Zapadnog Balkana. Podrška Mađarske daljim integracijama Srbije je od velikog značaja za dve države, a Mađarska je i dodatno zainteresovana zbog vojvođanskih Mađara.Takođe u Budimpešti često ističu važnu ulogu daljih integracija za regionalnu bezbednost na Balkanu ali i za same granice Unije.

Za saradnju Srbije i Mađarske karakteristično je da su poslednjih godina političke teme ustupile mesto ekonomskim i da je privredna saradnja na viskom nivou. Po podacima Privredne komore Srbije ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa Mađarskom je već pet godina zaredom iznad milijarde evra, a u 2017. godini iznosila je 1,489 milijardi evra, što je za 18,4 više nego u 2016. Odlika ove saradnje je i konstantan deficit sa srpske strane koji je prošle godine iznosio 396,3 miliona evra. Prilika da se razgovara o novim ekonomskim projektima bilo je i kroz sastanak dve vlade ali i Poslovni forum Srbija-Mađarska koji je pratio zajedničku sednicu i koji je okupio oko 100 privrednika sa obe strane. Na sastanku u Budimpešti resorni ministri potpisali su 10 međudržavnih sporazuma u oblastima bezbednosne, privredne i kulturne saradnje od kojih su najvažniji oni o zajedničkoj graničnoj kontroli u drumskom, vodenom i železničkom saobraćaju kao i o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata.

Zajednički sastanci Vlade Srbije sa Vladama Slovenije i Mađarske ukazuju na to da u regionu možemo veoma uspešno da sarađujemo i uradimo i nešto „konkretno“. Recept za to je uvek isti: što manje velikih političkih tema to je više rešenih ekonomskih problema. A jedan od problema je i srpski deficit u ovim privrednim saradnjama.

Naši ministri po svemu sudeći neće raspakovati svoje kofere još neko vreme, “turneja“ će se nastaviti u narednim mesecima. Sledeće gostovanje po dosadašnjoj „tradiciji“ bi moglo biti u Skoplju, ali sa nestrpljenjem očekujemo zajedničke „nastupe“ i u Zagrebu,Sarajevu i Tirani.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine