Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Balkanski kvorum za poslovni forum

Beograd
Foto: mgsi.gov.rs
Piše: Aleksandar M. Janković

Proteklu nedelju u našem regionu obeležili su značajniji bilateralni privredni skupovi u kojima su učestvovali visoki politički zvaničnici i privrednici balkanskih zemalja.Na poslovnim forumima u Solunu i Nišu uz podršku političara uspostavljali su se novi kontakti i sklapali konkretni poslovi između srpskih, grčkih i bugarskih privrednika.

Početkom nedelje održan je grčko-srpski poslovni forum u Solunu u organizaciji Odeljenja za ekonomske i trgovinske poslove Grčke ambasade u Beogradu. U razgovorima je, pored političkih zvaničnika, učestvovalo više od 80 srpskih i preko 150 predstavnika grčkih preduzeća.Srbija i Grčka povezane su na više načina.Veliko prijateljstvo dva naroda temelji se na jakim istorijskim,kulturnim i religijskim vezama.Čini se da su poslednjih godina privredne veze „najslabija karika“ u odnosima Srbije i Grčke.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena sa Grčkom iznosila je u 2017. godini 448,5 miliona evra. Ukupan robni izvoz Srbije iznosio je 162,1 miliona evra,a iz Grčke smo u istom periodu uvezli robu za 286,4 miliona evra.Razmena sa Grčkom u ukupnom izvozu Srbije čini 1,1% a uvoz iz Grčke je 1,5% ukupnog uvoza Srbije.To je, u poređenju sa saradnjom koju ostvarujemo sa drugim zemljama u regionu, malo. Potencijali za poboljšanje trgovinske razmene i ukupne privredne saradnje između Grčke i Srbije su veliki, a jedan od ciljeva ovog foruma je da privrednici neposredno komuniciraju.Ovaj susret je omogućio više od 250 B2B sastanaka grčkih i srpskih privrednika.Grčka je poslednjih godina zbog velikih problema u ekonomiji manje investirala i povukla dosta svojih investicija u Srbiji, ali se do polovine ove godine očekuju značajna poboljšanja na unutrašnjem ekonomskom planu.Cilj je da se trgovinska razmena podigne na nivo od milijardu evra, a dve značajne činjenice mogu da pomognu u realizaciji takvog plana.Grčka je deo Evropske unije, a Srbija je tako ekonomski orijentisana da je 65 % poslovanja srpskih preduzeća vezano za saradnju sa zemljama EU.S druge strane Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom i Belorusijom što može da bude šansa i za grčku privredu da više bude prisutna na ovim velikim tržištima.Bolji ekonomski pokazatelji u grčkoj privredi i sve veća stabilnost u rastu srpske privrede otvaraju nove mogućnosti.Sektori turizma,energetike i poljoprivrede su oblasti u kojima privrednici vide unapređenje saradnje.Kao primere za to grčki zvaničnici izneli su podatak da je zemlju prošle godine posetilo preko 30 milona turista što je donelo prihod od preko 15 milijardi evra.Takođe Grčka raspolaže sa 5,1 miliona hektara obradivih površina a poljoprivreda upošljava 1,2 miliona ljudi.

Drugi prošlonedeljni poslovni samit održan je u Nišu gde su priliku da razgovaraju imali visoki srpski i bugarski politički zvaničnici, ali što je važnije i preko 200 privrednika.Skup je održan u organizaciji Privredne komore Srbije i Agencije za mala i srednja preduzeća Bugarske u okviru zvanične posete državno-privredne delegacije Bugarske Srbiji.Odnosi dve zemlje tokom istorije nisu uvek bili prijateljski, kao što je to slučaj sa Srbijom i Grčkom. Ipak, sadašnji „mirni“ trenutak što se trgovinske razmene tiče maksimalno je iskorišćen.Ono što je Srbiji sa Grčkom cilj, sa Bugarskom je polazna osnova.Po iznetim podacima na ovom skupu u prošloj godini spoljnotrgovinska razmena dve zemlje iznosila je milijardu evra. Ukupan srpski izvoz u Bugarsku dostigao je 589,6 miliona evra, a uvoz iz te zemlje iznosio je 411,6 miliona evra.Preko 3000 srpskih firmi trgovalo je u 2017.sa bugarskim partnerima.Zato je postavljeni cilj sa ovog skupa za naredni period 3,5 milijarde u spoljnotrgovinskoj razmeni.U tom smislu političari sa obe strane izneli su obećanja o uklanjanju fizičkih i nefizičkih barijera, ali i završetku radova na istočnom kraku Koridora 10 i elektrifikaciji pruge od Niša do Dimitrovgrada.To će pomoći privrednicima da se još bolje povežu.Zaključak sa foruma je i da su potrebni zajednički nastupi pre svega na infrastrukturnim projektima i još snažnija podrška Bugarske, članice EU, pristupanju Zapadnog Balkana.

Povoljne vesti iz Soluna i Niša kao i veliki broj učesnika na poslovnim forumima ohrabruju.Dalje povezivanje balkanskih ekonomija može doneti mir u region na „duže staze“ i bolji život za građane.Političari su i dalje „glavna vest“ na ovim skupovima, a njihove izjave „teže“ od postignutih ekonomskih dogovora.Treba nam više konkretnog na Balkanu, a to se očekuje od privrednika i njihovog poslovnog povezivanja.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine