Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Ništa strašno, rešili smo brašno!

Beograd
Piše: Aleksandar M. Janković

U prošloj nedelji izbegnut je jedan pravi trgovinski rat u regionu.Srbija i Makedonija su ozbiljno zaoštrile svoje ekonomske odnose u poslednjih nekoliko nedelja, a razlog je bilo brašno. Na uvedene mere iz Makedonije na uvoz brašna uveliko su se spremale kontramere iz Srbije. Onda se u sredu desio rasplet krize na način koji nije baš uobičajan na Balkanu.Dobrom voljom resornih ministara na sastanku u Skoplju došlo se do kompromisa i trgovina brašnom dve zemlje ponovo će ući u „mirne vode“.

Vlada u Skoplju odlučila je nedavno da se brašno iz Srbije može uvoziti isključivo bez akciznih markica koje bi se dobijale u Makedoniiji nakon fitosanitarnih pregleda, a to je procedura koja zahteva duže vreme i dodatne troškove za izvoznike.Vlada je objasnila da je to u interesu zdravlja građana i da je samo počela striktno da primenjuje pravilnik o kontroli uvoznih proizvoda, koji je prethodno bio izigravan.S druge strane moglo se čuti da na ovaj način Makedonija „kupuje vreme“ i pokušava da reši svoje robne rezerve brašna, odnosno da prvo njih rasproda.Govorilo se ranije i o uticaju velikih mlinara u Makedoniji na sve dosadašnje vlade , pošto su već nekoliko puta poslednjih godina Srbija i Makedonija u sporu zbog brašna .Procena je da na ovaj način izvoznici iz Srbije gube oko 200.000 evra , a godišnje se u Makedoniju izveze 40.000 do 50.000 tona brašna.

Srbija je kao i do sada u sličnoj situaciji najavila kontramere. Kako je precizirano one bi bile u skladu sa principima Svetske trgovinske organizacije, koje nisu u koliziji sa CEFTA sporazumom.Na raspolaganju su bili pojačani nadzor i kontrola, fitosanitarna, veterinarska i kontrola svih drugih graničnih inspekcijskih službi prilikom uvoza robe iz Makedonije.

I već kada je sve privrednike u Srbiji i Makadoniji koji međusobno posluju „zabolela glava“ od mera i kontramera, političari su se setili da oni u skladu sa svojim „evropskim namerama“ treba da razvijaju saradnju i grade jedinstveno tržište.Upravo su se na to pozvali na sastanku u Skoplju na kome je postignit sporazum.U duhu Berlinskog procesa složili su se da odstrane sva nepotrebna ograničavanja.Za početak dogovor važi za brašno, a uskoro će diskutovati, kako su naveli „o jednom ozbiljnijem i krupnijem paketu mera“.

Konkretno za brašno su se dogovorili da se kontrolne markice za pakovanja srpskog brašna za izvoz na makedonsko tržište od jedan, dva i pet kilograma i dalje lepe u Srbiji, dok će se za pakovanja od od 25 i 50 kilograma to raditi u Makedoniji.Makedonski pravilnik o plasmanu brašna koji je izazvao nezadovoljstvo kod izvoznika brašna iz Srbije biće prema sporazumu dva ministra promenjen.
Dogovoreno je i zajedničko telo, Komitet za saradnju i za prevazilaženje otvorenih problema. Prva sednica Komiteta očekuje se polovinom marta u Beogradu, a planirano je da se sednice održavaju najmanje jednom u tri meseca u cilju praćenja postignutih rezultata i sprečavanja novih pojava necarinskih barijera.

Trgovinska razmena dve zemlje je trenutno oko 700 miliona evra, a na ovaj način političari su pokazali da žele da ona ove godine dostigne milijardu evra.Na to ukazuje jedan od zaključaka dvojice ministara da se u budućnosti ne primenjuju bilo kakve barijere u međusobnoj trgovini već da se radi na ubrzavanju i olakšavanju procedura kako bi se omogućio brz protok robe.Sve u duhu Berlinskog procesa i stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora.

Dobro je kada političari u regionu prave kompromise u korist svojih privrednika.Dobro je i kada se pozivaju na Berlinski proces i želju za stvaranjem zajedničkog prostora i kada shvataju koliko je to dobro za sve na Balkanu .Dobro bi bilo i da su se toga „sami setili“ i da im nisu pomagali neki „zajednički prijatelji“.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine