Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker sa saradnicima posetio je u toku prošle nedelje zemlje Zapadnog Balkana koje pretenduju da postanu deo Evropske unije. Cilj „balkanske turneje“ je ohrabrivanje regiona za brže sprovođenje potrebnih reformi i pojašnjenje objavljene strategije EU u kojoj je 2025.godina navedena kao mogući termin za prijem novih članova. Realnost je da nijedna zemlja u regionu trenutno ne ispunjava uslove za članstvo. Kao glavni problemi navode se nedovoljna vladavina prava,korupcija i organizovani kriminal kao i nerešeni međusobni sukobi.
Zemlje regiona su dosta ujednačene po problemima koje imaju, ali se poprilično razlikuju u svojim dostignućima na putu evropskih integracija.Najviše su napredovale Crna Gora i Srbija koje jedine otvaraju pregovaračka poglavlja.Zbog toga je veoma značajna podrška predsednika Evropske komisije tokom posete Skoplju i Tirani kao i „neformalno“ obećanje da bi za nekoliko meseci i ove države trebale da započnu pristupne pregovore.Albanija je to zaslužila sa vidljivim rezulatatima u borbi protiv organizovanog kriminala i reorganizaciji pravosuđa.Uz dalji napredak na ovom planu očekuje se i rešavanje svih otvorenih pitanja između Albanije i Grčke. Makedonija je upravo pokazanom „dobrom voljom“ da reši spor sa Grčkom oko imena zaslužila izrečeno priznanje evropskih zvaničnika. U tom smislu sa aerodroma u Skoplju „odleteo je“ Aleksandar Veliki, a autoput prema Grčkoj od nedavno je „put prijateljstva“.U Beogradu je takođe izrečena slična poruka, uz pohvale za impresivan napredak skrenuta je pažnja i da 2025. kao termin proširenja Unije nije obećanje, već ohrabrenje i mogućnost.Do tog koraka Srbiju očekuje rešavanje problema u oblasti vladavine prava i pravosuđa i najveći izazov, postizanje pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom.U Sarajevu su bosanski zvaničnici Junkeru predali odgovore iz Upitnika Evropske komisije, a sledeći korak bi trebala da bude kandidatura Bosne i Hercegovine za članstvo u Uniji. U Podgorici je bilo najlakše.Crna Gora je formalno najviše napredovala u regionu sa ukupno 30 otvorenih i tri privremeno zatvorena poglavlja.Kao članica NATO i bez značajnijih otvorenih pitanja sa susednim državama ima i dodatni razlog da 2025. godinu razmatra kao termin pristupa Uniji.Ipak, neki već „tradicionalni“ problemi kao što su vladavina prava, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i dalje su „nerešiva“ prepreka na ovom putu.
Osim rešavanja političkih problema potrebna je i veća ekonomska integracija u regionu.Unija počiva na zajedničkim vrednostima, ali je pre svega veliko zajedničko tržište.Upravo o tome se razgovaralo na završnom sastanku u Sofiji kome su prisustvovali predsednik Evropske komisije i svi balkanski lideri kao i predsednik Bugarske,zemlje koja trenutno predsedava Unijom.S tim u vezi pomenuto je ispunjenje velikog broja kriterijuma za balkanske zemlje u cilju stvaranja regionalne ekonomske zone.Ono što je potrebno dostići u regionu pre samog pristupanja jeste liberalizacija trgovine uslugama, harmonizacija investicionih politika, harmonizacija i standardizacija profesija i digitalizacija.Potrebno je da region međusobno trguje više, da nastupamo zajedno prema investitorima i ujednačimo uslove poslovanja, omogućimo slobodno kretanje i rad zaposlenih uz usaglašavanje i priznavanje visokoškolskih ustanova.U segmentu digitalizacije potrebno je formiranje zajedničkog rominga.Očekuje se konkretan rad na ovim pitanjima do Samita Evropske unije i Zapadnog Balkana koji je planiran za maj u Sofiji.
„Balkanska turneja“ Žan Klod Junkera i saradnika nije donela nove poruke za Zapadni Balkan.Evropska Unija ne želi da naš „prtljag“ prilikom ulaska budu međusobni sukobi i to se moglo čuti i tokom ove posete regionu.Zbog toga bi mogli da nam „progledaju kroz prste“ za određene probleme. To potvrđuju pohvale u vezi sprovedenih ekonomskih i političkih reformi mada su evropske zemlje na tom planu decenijama ispred nas.Zajedničko tržište je važan uslov.Čini se da Unija želi sebi da u „pravom“ trenutku priključi jednu regionalnu ekonomsku zonu „skrojenu“ po svojim standardima koju bi činile sve zemlje Zapadnog Balkana.
Naše je „samo“ da se što pre pomirimo i počnemo da poslujemo.